U centru Beograda, iako zaštićene kao kulturna baština, već 15 godina gledamo bombama razrušene zgrade bivšeg Generalštaba i država neće ili nije u stanju da to sredi. Iz tih urušenih delova rastu ona stabla tzv. kiselog drveta kao dokaz primitivizma i bašmebrigizma.

Piše: Zoran Luković

Da li bi takvo ruglo koje ima karakter spomenika, kako reče jedan arhitekta „to je za Beograd kao zgrada Opere u Sidneju“, moglo deceniju i po da „krasi“ glavni grad neke ozbiljne evropske države? Teško je u to poverovati. Decenijama su oni koji su činili vlast jednu, drugu, treću… stvarali iluziju i komplikovali život i budućnost, da zdrav razum ne može da nađe dobar odgovor na pitanje kako im je to uspevalo, a jeste. Poslednje dve decenije su, čini se, bile najbestidnije u smislu otimanja i urušavanja nasleđenih materijalnih dobara iz vremena jednog ideološkog sistema koji nije mogao opstati, ali je makar imao utemeljene poluge države kao ozbiljnog aparata za vladanje. Kakva je to država u kojoj u procesu privatizacije biva više opustošeno nego napravljeno, u kojoj neko kupi celu zgradu-hotel kao što je bilo u Kragujevcu, ali mu lokalni vlastodršci kažu da terasa na poslednjem spratu nije njegova, već da je to, jelte a šta drugo, nego gradsko građevinsko zemljište? Što bi rekao običan svet „kao da su im svrake mozak popile“.

Baš zbog takvog manira i odnosa, zbog urušene zgrade Generalštaba ili poslednjeg sprata hotela tretiranog kao zemljište, ima razloga za sumnju u spremnost da će i ova aktuelna vlast da uradi to što priča. Prošli su svašta obećavali i ništa se nije događalo, aktuelna je najavila mnogo toga za ozdravljenje ekonomije ali će se brzo videti šta će od svega biti. Situacija, stanje, svakodnevica, realnost življenja, trpljenje, strah od istine, siromaštvo, javašluk, tabloidizacija, tajkunizacija, kult ličnosti, urušene institucije, odsustvo istinske vladavine prava, manjak lične i socijalne sigurnosti… i ko zna šta sve još stoji na putu ozdravljenja društva, države, sistema vrednosti, ekonomije. Startna pozicija kada smo „doterali cara do duvara“ je loša. Jako loša! Jedino su Venecuela i Iran ispred Srbije na listi koja meri stepen bede u 89 zemalja sveta. A opet, ono što bi se moralo činiti, kako to precizno primećuje dr Ljubomir Madžar, nosi veliki rizik jer „da bi se dobre uštede ostvarile treba seći tamo gde su stavke najveće, a velika stavka odnosi se na veliki broj siromašnih i izgladnelih ljudi i tu leži delikatnost onoga što nam predstoji.“ Jednostavno, jasno i tačno rečeno.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• ANKETA MAGAZINA BIZNIS: KAKO BANKARI OCENJUJU NAJAVU OSNIVANJA FONDA KOJI ĆE PREUZETI NENAPLATIVA POTRAŽIVANJA BANAKA
• VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
• PREDSTAVLJENI REZULTATI DELTA HOLDINGA ZA PERIOD JANUAR-APRIL 2014: Operativni profit Delte 16 miliona evra
• UREĐENJE TRŽIŠTA LEKOVA PREMA NAJBOLJOJ PRAKSI EU: Inicijativa udruženja Inovia
• Istraživanje Banke Inteza o socijalno -ekonomskom statusu : „Novo doba , trećeg doba “: Penzioneri su ekonomski značajan deo populacije
• IZ ISKUSTVA USPEŠNIH EVROPSKIH PRIVREDA: Stimulacije „na određeno vreme“
• DA LI DRŽAVAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE PRETI DUŽNIČKO ROPSTVO: Dug zemalja bivše SFRJ dostigao 90 milijardi evra
• POSLOVNA SAZNANJA: Naučite da brojite do 50
• NIK VREDEN: PROFIT BREND (1): Zašto brendovi propadaju
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2014.