Uzrečica legendarnog Nikole Pašića, ona čuvena “Može da bidne, ne mora da znači”, zbog mnogo čega je aktuelna i sada. Ta njegova kovanica je odolela vremenu i često se može čuti u dokoličarskim kafanskim pričama, ali može biti i dobra dijagnoza mnogih procesa u društvu i državi.

Piše: Zoran Luković

Prosto, ona je i sada dobra slika realnosti, naših naravi, mentaliteta, manira i navika. Svašta kod nas zaista može ali ne mora biti, svašta kod nas može i ovako i onako. Uglavnom, kada je u pitanju vlast i politika, a decenijama u životima građana preko mere i potrebe upravo od toga sve zavisi, retko je naći dve osobe i dva mišljenja. Mnogo je češći slučaj da dvoje ima tri mišljenja i tri istine. Ipak, neki događaji čak i onda kada su vezani za vlast i politiku, ne često ali ponekada da, sami po sebi imaju snagu argumenta i nisu podložni tumačenjima.

Činjenica je da smo konačno postali kandidati za članstvo u EU, istina je da sve još nije gotovo, ali je tačno da je sve mnogo bliže nego što je bilo. Doduše, u tom procesu smo potrošili mnogo vremena, opet smo se kao država našli u stanju iznudice, izgubivši istovremeno mnoge moguće prednosti i koristi koje smo mogli imati da se vlast nije ponašala kao francuska sobarica. Cena pogrešne taktike onih koji su vodili i vode državu, kao nešto neće moći ali na kraju ispadne da može, nikada nije bila niska, pa ni ovoga puta. Ali dobro, sada je to završeno i vreme će pokazati definitivno šta su plusevi, a šta minusi. U svakom slučaju, kritičari i dalje uporno ponavljaju da je Kosovo prodato i napušteno zbog neizvesne EU.

Opširnije u štampanom izdanju