Ovog oktobra je obeležavanje godišnjice 5. oktobra bilo u senci svih problema koji čine realnost življenja u Srbiji. Od nekada euforičnih slavlja i sećanja, razumljivo je to i logično, stiglo se do otvaranja pitanja o efektima i ostvarenju ciljeva.

Piše: Zoran Luković

Ove godine je bilo najviše naslova koji su imali pitanje-konstataciju „kako je i zašto propao 5. oktobar“. Istraživač javnog mnjenja Dejan Vuk Stanković, o tom danu kaže sledeće: „Taj datum je simbol propuštenih prilika i u velikoj meri potrošene narodne energije. Tog dana jeste smenjen Milošević, ali mimo te smene malo toga se poboljšalo u Srbiji. Kako godine prolaze, sve više ćemo postajati svesni koliko smo prilika propustili. Svi smo verovali da će se od 5. oktobra 2000. dešavati neke promene nabolje, ali nije se mnogo toga poboljšalo, nažalost“. Ocene su mu, uglavnom, tačne.

Očekivanja jesu bila velika i nerealna jer kada se probudi i neumereno podgrejava nada, onda i ne može biti drugačije. Naravno, prvih godina nije bilo spremnosti za trezvenu i hladnu analizu stvarnosti, a ako je i bilo sporadičnih oštrijih tonova, to je odmah etiketirano vrlo oštro i neprijatno. U suštini, sistem države je ostao isti, a način razmišljanja vlasti se brzo sveo na dimenziju lukrativnosti, pa se ovih dana kao novost objavljuje podatak o odlivu iz Srbije u privatne džepove, što je valjda eufemizam za krađu, više od 50 milijardi evra. To je još jedna od nametnutih političkih maglina koja se medijski troši da bi se zatrpali neki drugi problemi, jer je taj podatak dostupan već dve godine u jednom od izveštaja Evropske komisije. Energije da se nešto ozbiljno i menja bilo je prve tri godine, posle toga je sve postalo isprazna retorika i politički marketing, a mi smo tonuli sve dublje, pre svega ekonomski.

Priča o 5. oktobru će vremenom biti još jedan srpski mit koji će biti zabluda o veličini. Kao i mit o Kosovskom boju, gde car Lazar vodi vojsku, Obilić ubija Murata, ali se boj gubi i Srbija biva porobljena. Ali taj mit je pozitivan iako je tada Srbija poražena. Slično će biti sa oktobrom. Nije urađeno što je trebalo ili se moglo, pre svega mislim na iskorak ka civilizacijskim vrednostima u svakom smislu, ali će ostati priča o herojstvu i veličini. U međuvremenu, mi smo dotakli dno jer smo postali zaduženi preko mogućnosti, besposleni do siromaštva, izgubljeni u potrazi za boljom budućnošću i dovedeni do ruba provalije i bankrota. Ko je više, a ko manje odgovoran što smo tu gde jesmo, liči na potragu za izgubljenim vremenom bez smisla i koristi za praktičan život najvećeg broja građana u Srbiji.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• MINISTARSTVO PRIVREDE UPOZORAVA: SIEPA PRAVILA PROPUSTE: Subvencije bez adekvatne kontrole
• “EVROPSKE REGIJE I GRADOVI U ZALETU ZA 2020.”: Srbobran u Briselu
• BORIS VUKIĆ: APOKRIFI MENADŽMENTA (2): ”Spolja kalaj, unutra belaj”
• PITER F. DRAKER: DRAKER IZ DANA U DAN (8): Jednostavno ili složeno poslovanje
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2013.