Podatak je bio javan i dostupan, ali osim ponekog novinara niko od zvaničnika države nije odreagovao na bilo kakav smislen način.

Piše: Zoran Luković

Sve je prošlo u tišini, u maniru samodovoljnosti i slepila zbog političko-stranačkih interesa, kako to već čine razne vlasti decenijama na isti način: suštinskim ignorisanjem ekonomskih problema zbog čega smo i stigli tu gde jesmo – nigde. O čemu se radi? Ekonomisti su se bavili predviđanjima, hipotetičkim varijantama, statistikom, poređenjima, analizom i pomalo dokoličarskim računicama.

Ukoliko bi Srbija, izračunali su, svake godine smanjivala razliku u zaradama prema EU za jedan procenat, ekonomisti misle da je to teorijski moguće ali praktično teško ostvarivo, trebalo bi da prođu 162 godine da dostignemo njihov prosek, pod uslovom da njihove sadašnje zarade miruju. Ako recimo pođemo od pretpostavke, ma koliko ona bila nerealna kada je reč o EU, da će prosečna stopa rasta BDP u Srbiji u narednih 10 godina (do 2023) biti četiri odsto, a u zemljama evrozone dvostruko niže, znači oko 1,5 procenata godišnje, da Srbija praktično nikad neće, uz sve ograde da BDP nije jedini faktor uticaja, dostići prosek zarada u Uniji. I još jedan kondicional. Ako se, dakle, iz vizure ove projekcije gleda na tekuća nadgornjavanja među političarima, ali i ljudima struke, oko uloge zarada u traženju izlaza sa dna ekonomske kace u kojoj je Srbija, sve deluje kao da se ne zna šta zaista treba činiti.

Već su urađene analize koje jasno pokazuju da bi smanjenje za deset odsto iznosa koji za mesec dana rada državni činovnici odnesu kućama, donelo uštede u budžetu od maksimalnih dva odsto. Sasvim je drugo pitanje, o tome ima smisla pričati, što je sigurnost radnog mesta i redovnost većih zarada činovnika mnogo bolja, nego što je to slučaj sa realnim sektorom. U redu, to iz psiholoških razloga može da se menja. Međutim, ekonomski i razvojno ta promena, taj beg sa dna ne može se suštinski dogoditi uzimanjem dela novca od plata činovnika. Smanjenje primanja u administraciji može dati neke kratkoročne efekte, ali svi strukturni problemi ekonomskog debalansa, ne samo budžetskog, time ne mogu biti rešeni. Problem je u potpuno drugoj ravni. Aktuelna vlast je priznala, to jeste vredno poštovanja, da smo ekonomski prsli kao lubenica koja padne iz ruku na tlo. Razbijena je, nešto jeste od nje ostalo, ali praktično, lubenice više nema. Tako je sada i sa nama, ima nas, postojimo ali bauljamo. Cela Srbija ove godine ima oslonac na jednoj tački, proizvodnji i prodaji „novog fiće“. Sve ostalo je, uz po koji skroman izuzetak, gotovo stalo.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• FIAT TALENT POOL PROGRAM: Šansa za mlade inženjere
• DODELJENO 12 PRESTIŽNIH MBA STIPENDIJA USPEŠNIM SRPSKIM MENADŽERIMA: Stipendije za najbolje
• PRIVREDNA KOMORA SRBIJE ZA SUŠTINSKE REFORME: Sistemsko rešavanje urgentnih problema
• UNIKA OSIGURANJE OSTVARUJE CILJEVE POSTAVLJENE DO 2020. GODINE: Dobar start u 2013. i dinamičan rast
• BRITISH AMERICAN TOBACCO: KAKO BI IZGLEDAO SVET BEZ LEGALNE DUVANSKE INDUSTRIJE: U svetu nelegalno prodato 600 milijardi cigareta u 2012.
• DIRK OLIN, EKSPERT U OBLASTI DRUŠTVENO ODGOVORNOG POSLOVANJA, GOSTOVAO U BEOGRADU: Sunce najbolje dezinfikuje
• XYZ PREMIUM FASHION STORE: Modno veče za pristupačni luksuz
• KOMERCIJALNO TRŽIŠTE NEKRETNINA U BEOGRADU I REGIONU: Oporavak uvek dolazi posle krize
• FILIP KOTLER, DŽON BOVEN, DŽEJMS MEJKENS: MARKETING U UGOSTITELJSTVU, HOTELIJERSTVU I TURIZMU (15): Definišite moć klijenata
• PITER F. DRAKER: DRAKER IZ DANA U DAN (5): Uživanje u poslu
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. jula 2013.