Srbija je i dalje „zemlja čuda“ i paradoksa, jer umesto da nam životi i svakodnevica budu lakši i komforniji, sa manje stresa i nemaštine, bez stalnih strahova zbog gubitka posla ili grešaka države koje pojedinci skupo plaćaju, nama je ovde i sada sve burnije i neizvesnije.

Piše: Zoran Luković

Kod nas je stvarnost takva da je „zdravstvo besplatno, a lečenje skupo, da su najbogatiji oni koji nikad nisu radili“ poput nekih stranačkih lidera, ili da smo zemlja „gde žive najlepše žene, a natalitet opada“ ili… Da smo uređena i normalna država ne bi, kako piše štampa, ministar koji živi na pet minuta hoda od mesta gde radi, a bavi se prosvetom, tražio pratioca iz MUP-a i auto sa rotacijom. Kada bismo imali sređen sistem inspekcija, ne bi moglo biti da se trujemo i da u prodaji bude pirinča sa silikonskim kuglicama. Da je moć u institucijama a ne u stranačkim centralama, ne bi bila realnost da nekadašnji ministar za lokalnu samoupravu koji je široj javnosti postao poznat po aferi „tast mi poklonio jahtu“, bio nenadano i bez profesionalnog uporišta postavljen za prvog čoveka Kancelarije za saradnju sa sudom u Hagu, a da se nikada nije bavio, ni u užem ni u širem smislu, međunarodnim pravom. Samo je kod nas moguće da u poslednjih godinu dana istovremeno raste i štednja u bankama koje klijentima mogu i da zagube ulog od 200 hiljada evra, ali da raste i broj siromašnih, jer se srednja klasa praktično raspala, iako je zakonomernost da samo ona može da povuče društvo napred. Prosto, kada se sve to vidi i doživljava, čoveku dođe da poželi da promeni sva ta istorijsko-politička nasleđa i da ode u neku dosadnu zemlju poput Švajcarske, Luksemburga ili Norveške gde se od rada živi dobro i bogato i gde je uloga političara i njihova moć svedena na meru demokratskih principa, koji onda strogo sankcionišu svaku njihovu zloupotrebu. Ali, avaj, tako nešto nije moguće i zato smo svi skupa svedoci raznih loših procesa i događaja koji su, ponajpre, vidna posledica odsustva pravne države, opšte neprosvećenosti i siromaštva.

Doduše, po tim čudima i paradoksima, po tim političkim moćima i glupostima nismo izuzetak. Ima toga i kod onih mnogo razvijenijih i bogatijih od nas. Upitan da prokomentariše uspeh državljanina Slovenije, koji radi kod nas i koji je sa saradnicima, pored ostalog, nagradnom igrom koja je koštala dva miliona dinara obezbedio budžetu Srbije novi prihod od 92 miliona dinara, dakle, pitan za komentar te činjenice, magistar Dejan Židan, potpredsednik tamošnje Vlade, reče da je „sve to lična promocija“ osobe, koja je kao stručnjak došla da radi ovde. Inače, ista ta osoba je nekada bila i prvi poreznik Slovenije, uspešno je reformisala njihovu poresku administraciju, pa je očigledno da politički kriterijumi i pakosti nisu samo specifičnost Srbije.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• SRPSKA ASOCIJACIJA MENADŽERA U BORBI PROTIV SIVE EKONOMIJE: Država godišnje gubi 300 miliona evra
• FAKULTET ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU (FEFA) OBELEŽIO JUBILEJ: Deset uspešnih generacija FEFA
• VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
• NOVI PROJEKAT BANKE INTEZA ZA PODSTICAJ AGRARA: Pobednici konkursa ”Inteza farmer 2013”
• POŽAREVAČKA KOMPANIJA OBARA REKORDE: Još deset miliona evra investicija u Bambi
• SAVET STRANIH INVESTITORA PREDSTAVIO JOŠ JEDNU “BELU KNJIGU”: Potrebne su brže i bolje reforme
• BORIS VUKIĆ: APOKRIFI MENADŽMENTA (3): Ljudi su najveće bogatstvo kompanija
• PITER F. DRAKER: DRAKER IZ DANA U DAN (9): Dobar finansijski plan je ključ uspeha
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2013.