Ma jok, uopšte! Tako prazno kao ove reči slenga, zvuče i objašnjenja zvaničnika države povodom realne opasnosti ukidanja bezviznog režima. O tome da je pre nekoliko meseci, kada je stiglo prvo upozorenje iz EU oko azilanata, uz svu silu državnih činovnika ipak formirana posebna komisija koju su činili predstavnici deset, ej deset, ministarstava kako bi se problemi rešili, niko ni da bekne.

Piše: Zoran Luković

Svi ćute, niko da objasni ko je odgovoran i kriv za bruku nečinjenja. Šta je uopšte radila ta komisija, hoće li neko ili svi njeni članovi snositi posledice zbog „bašmebrigizma“? Učesnici jednog od mnogih blogova predlažu hitno formiranje i delovanje ABOAS-a, kao rešenje za nerad i javašluk u državnim službama. Ne znate šta je značenje skraćenice? Mladalački poletno i neostvarljivo, a znači „Antibirokratska Oslobodilačka Armija Srbije“. Predlog je bliži iluziji nego stvarnosti, ali ipak pokazuje potrebu za mnogo većom odgovornošću svih delova mehanizma države, što izgleda političari nikako ne žele da čuju i shvate.

Po ko zna koji put povlačimo konkretne poteze, kao sada zbog „belog Šengena”, samo onda kada nas iz Evrope nateraju snagom pretnje. Nikako da shvatimo da maniri koje vlast upražnjava na unutrašnjem planu, da način opštenja sa sopstvenim građanima koji se obasipaju praznim pričama, u saradnji sa „belim svetom”, ne prolaze. Tamo su navikli da se obaveze poštuju, obećano uradi, tamo je država u funkciji opšteg dobra i zaštitno-uslužnog servisa u ostvarenju ljudskih i građanskih prava. Mentalitet podaništva koji se ovde kod nas neguje i gaji, u razvijenim tržišnim ekonomijama ne uspeva, odavno je napušten. Tamo se patriotizam ne meri slaganjem ili neslaganjem sa stavovima i porukama vlasti i političara, već zadovoljstvom pojedinca koji radeći može da obezbedi sve ono što je kod nas samo „sanak pusti”.

Opširnije u štampanom izdanju