„Navodi da se Republika Srbija emitovanjem evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu zadužila po višoj ceni nego što bi to bio slučaj prilikom zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija netačni su i zasnovani na nepotpunim i nestručno protumačenim podacima“, istakla je danas guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
„Sredstva Međunarodnog monetarnog fonda ponuđena kroz RFI (Rapid Financing Instrument) podrazumevaju da država koja ih koristi ima problema u finansiranju platnog bilansa. Srbija ne spada među takve države. Takođe, povlačenje ovih sredstava nije tako povoljno, osim za relativno manje iznose i u kraćem roku nego što je Srbija uspela da pribavi emisijom evroobveznica. Takođe, uzimanje ovih sredstava podrazumevalo bi za Srbiju de facto ulazak u novi trogodišnji stend-baj aranžman sa ovom finansijskom institucijom, odnosno bilo bi jednako tom aranžmanu, iako Srbija nema potrebe za tom vrstom finansijskog aranžmana u kojem povlači sredstva. To bi svakako poslalo negativan signal i moglo da dovede do povećanja premije rizika zemlje u budućnosti, odnosno troškova zaduživanja jer bi potencijalni investitori mogli pogrešno da razumeju da Srbija ima određenih makroekonomskih problema u dužem periodu, što takođe nije istina.
Krediti MMF-a imaju povoljnije uslove za relativno manje iznose i na kratak rok jer na taj način ta međunarodna finansijska institucija obeshrabruje dugoročno zaduživanje zemalja u većim iznosima. Zbog toga nije moguće prosto upoređivanje uslova pod kojima su se pojedine zemlje zadužile kod MMF-a sa uslovima pod kojima je Republika Srbija emitovala evroobveznicu. Međutim, ukoliko bismo iznos koji je Srbija obezbedila na međunarodnom tržištu (2 milijarde evra) i to na period od sedam godina po kuponskoj stopi od 3,125% (stopa prinosa 3,375%) poredili sa uslovima iz RFI – stope u ovom aranžmanu bi iznosile između 3 i 4%, uz sve druge dodatne zahteve i ograničenja koje bi aranžman sa MMF-om podrazumevao. I to na kraći rok (do 5 godina). Takođe sredstva prikupljena evroobveznicom se mogu koristiti za vraćanje duga iz prethodnog perioda i finansiranje pomoći domaćoj privredi, dok je prevashodna namena sredstava od MMF za finansiranje platnobilansnih neravnoteža, odnosno prevazilaženje problema sa likvidnošću, koje Srbija nema.
Istovremeno, treba imati u vidu da nema osnova porediti uslove pod kojima su emitovane evroobveznice tokom prethodne godine sa uslovima u vreme globalne ekonomske krize koja je uslovila porast kamatnih stopa za sve zemlje koje se zadužuju.
Globalna premija rizika značajno je porasla, a Republika Srbija je i u takvim uslovima uspela da tokom aukcije smanji trošak zaduživanja za 50 baznih poena, pri čemu je tražnja međunarodnih investitora bila izuzetno velika. Svakako će Srbija, kada se budu stekli uslovi na međunarodnom tržištu, razmišljati da sredstva prikupljena putem evroobveznica zameni pod još povoljnijim uslovima, kako je to učinila i prošle godine.
Posebno je važno da je ova stopa daleko niža od stopa po kojima se Srbija zaduživala pre 2012. godine i to u dolarima kada su neodgovorni nosioci ekonomskih politika prihvatali i dodatni devizni rizik, koji nas je sve mnogo koštao. Koštalo nas je i to što su Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije od 2012. otplaćivale nasleđene obaveze po ranijim aranžmanima sa MMF-om (ukupni plaćeni troškovi tih aranžmana premašili su 90 miliona evra), dok smo od 2012. sa MMF-om sklapali savetodavne aranžmane bez korišćenja finansijskih sredstava.
Imajući sve to u vidu, još jednom ističemo da je emitujući sedmogodišnju evroobveznicu u iznosu od dve milijarde evra Srbija dobila još jednu potvrdu da najugledniji međunarodni investitori, u ambijentu svetske ekonomske krize izazvane pandemijom virusa korona, imaju puno poverenje u budućnost ekonomije Srbije i nastavak odgovorne ekonomske politike, i da bi prikupljanje tih sredstava drugim putem, pa tako i uzimanjem kredita od Međunarodnog monetarnog fonda, imalo mnogo višu cenu“, naglasila je guverner Jorgovanka Tabaković.