Желели смо да запослимо људе који су спретни и жељни да раде, а имају неку врсту инвалидитета. Знали смо да и они имају јаку потребу да се докажу, али и да зарађују. Запослени воле нашу пословну политику да било ко, са било које позиције, може у оквиру предузећа да промени посао
Игор Чикош
У пространој производној хали „Чикош штампе“ веома је живо, запослени послују око машина крај којих стоје палете са већ одштампаним табацима. Календари, табле картона са натписима кутија за лекове, паковања кафе, уџбеници. У овом предузећу сваки запослени даје сто одсто своје снаге и радне концентрације. Није то фраза – то је овде неопходност, јер ово предузеће готово три деценије, осим економских, бије и социјалне битке. Захваљујући управо тим напорима, они и данас опстају као најстарије приватно предузеће основано за радну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом у Србији.
„Отац Јожеф је још 1985. године хтео да оснује своју фирму. Био је најмлађи графички инжењер у тадашњој Југославији. Своју замисао остварио је нешто касније, 8. јуна 1990. године“, прича за Економетар Игор Чикош, друга генерација у породичном предузетништву. Ипак, отац Јожеф је и даље ту и прати дешавања у предузећу.
Почетак је био скроман, погон је био тек нешто већи од двособног стана, а Јожеф је све радио сам. Наредне године запослио је шесторо сарадника. Узлазну линију пресекле су већ познате околности 1993. године.
„Тада је настала идеја да почнемо да запошљавамо особе са инвалидитетом. Није то било ништа ново и неочекивано, читава породица је увек била хумано опредељена. Ова одлука наметалa се као природан избор и желели смо да запослимо људе који су спретни и жељни да раде, а имају неку врсту инвалидности. Веровали смо да они имају већу потребу за зарадом и већу жељу за доказивањем. Тада је предузеће раздвојено на две „ћерке“ фирме, „Чикош промет“ која се бави трговином на велико и мало, и „Чикош штампа“ која је почела са радном рехабилитацијом особа са инвалидитетом“, наставља Игор историју породичног предузетништва.
Сваки предузетник са три деценије стажа, попут породице Чикош, зна шта су од тада прошли: ратови, хиперинфлација, нестабилни услови пословања, велика флуктуација радне снаге, а у Суботици посебно изражена због приметног одласка радно способног становништва у суседну Мађарску.
„Било је и конфузно и комплексно“, каже једноставно Игор који је те године провео на школовању, али је сваке суботе и недеље „шегртовао“ у очевој штампарији.
Постепено, штампарија је израстала у поуздано предузеће са савременом опремом. Игор набраја како је купљена машина за штампање бесконачних образаца за компјутерску обраду података. Пошто су клијенти тражили и класичне обрасце и меморандуме, купљена је и једнобојна машина за штампање у табацима. У погону од близу 500 квадратних метара, у ширем центру Суботице, и даље чувају старе штампарске машине али и најновију опрему за штампање, штанцање, израду кутија за појединачна паковања, која је пуштена у рад непосредно пред избијање пандемије.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- СВАКИ ИНТЕРНЕТ ДОМЕН МОЖЕ БИТИ ИСКОРИШЋЕН ЗА ЗЛОНАМЕРНЕ РАДЊЕ: Да не будемо саучесници
- КОМПАНИЈА ДЕЛТА ХОЛДИНГ ИНВЕСТИРАЛА 70 МИЛИОНА ЕВРА: Отворен шопинг мол Делта Планет у Нишу
- СРПСКЕ КОМПАНИЈЕ НА НАЈВЕЋЕМ САЈМУ ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА У РУСИЈИ: Бели сиреви и сирни намази – фаворити на руском тржишту
- Следећи број Економетра излази 8. јуна 2021.
