Centralnoevropska javnost je podeljena oko toga kako upravljati ekonomskim odnosima sa Kinom. Istraživanje o tome sprovela je austrijska kompanija za istraživanja i analitiku – CEPER. Ovim istraživanjem obuhvaćeno je 12 zemalja regiona, a pokazalo se da ne postoji jasna podrška naroda ni za jačanje, ni za slabljenje ekonomskih veza sa Narodnom Republikom Kinom. Relativna većina je za bližu ili nepromenjenu saradnju, ali je takođe jasno da građani Centralne Evrope ne favorizuju ni prekid veza.

Kompanija CEPER je sprovela istraživanje javnog mnjenja u 12 zemalja Centralne Evrope sa ciljem boljeg razumevanja šta Evropljani misle o odnosu svoje zemlje i Kine, a rezultati pokazuju da postoji jasna podela između severa i juga po tom pitanju. U šest zemalja centralno-evropskog regiona, a to su Bugarska i većina zemalja nekadašnje Jugoslavije, relativna većina javnosti se zalaže za jačanje ekonomskih odnosa sa Kinom. 50% Crnogoraca, 48% Srba i 49% Slovenaca želi da ojača ekonomske veze sa Kinom. U Hrvatskoj (38%), Severnoj Makedoniji (33%) i Bugarskoj (42%), takođe, najveći procenat ispitanika podržava jače ekonomsko povezivanje. Čak 34% ispitanika iz Severne Makedonije, kandidata za članstvo u EU i članice NATO-a, nije odgovorilo na ovo pitanje.

U tri severnije zemlje regiona relativna većina podržava održavanje ekonomskih odnosa na sadašnjem nivou, a to su Rumunija, Slovačka i Češka. Zemlje koje se opreznije odnose prema Kini zapravo trenutno i imaju jače odnose sa SAD. U Rumuniji 42%, u Slovačkoj 47% i Češkoj 49% stanovništva ne bi promenilo sadašnji nivo ekonomskih veza sa Kinom. Odnosno, ne bi ni produbljivali, ni oslabili trgovinske odnose sa Narodnom Republikom Kinom. Među njima, rumunsko društvo je najkritičnije: 35 odsto Rumuna želi da oslabi ekonomske odnose sa Pekingom, što je 11 procentnih poena više nego u bilo kojoj drugoj zemlji u regionu.

Postoji i treća, prilično neodlučna grupa srednjoevropskih zemalja. Kod njih jaz, između onih koji preferiraju jačanje ekonomskih veza i onih koji se zalažu za nepromenjene odnose, nije značajan. U Austriji je razlika samo 8, u Poljskoj 7 i u Mađarskoj 1 procentni poen. Ni jačanje, ni slabljenje, niti održavanje nepromenjenih ekonomskih odnosa, nemaju podršku više od 40% u ovim društvima. Za dublje odnose se zalaže 28 odsto Austrijanaca, 34 odsto Mađara i 27 odsto Poljaka. Dok 22% Austrijanaca i Mađara i 13% Poljaka želi slabije trgovinske odnose sa Kinom.

Generalno, slabljenje veza sa Kinom nije podržano ni u jednoj od zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje. I dok većina ispitanika ceni ekonomske veze sa Kinom, to ne znači da strategija smanjenja rizika ne bi bila popularna. Pitanje je samo šta to tačno znači.

Inicijativa Pojas i put Narodne Republike Kine obeležila je u septembru svoju 10. godišnjicu. Tokom proteklih decenija, zahvaljujući inicijativi Pojas i put i drugim projektima, razvile su se jake ekonomske veze između Centralne Evrope i Kine. Prema Eurostat podacima, Kina je bila najveći partner EU sa najvećom vrednošću izvoza u 2022. Uvoz is Kine je 2002. iznosio 7,8% ukupnog uvoza robe u EU, dok je do 2022. godine porastao na čak 20,9%. Postoji sve veća međuzavisnost evropskih država članica i te azijske zemlje koja je za zapadne donosioce odluka predmet strategije smanjenja rizika, navodi se u analizi austrijske istraživačke kompanije CEPER.