Лоше вођене компаније имају велике и нагле падове у цени акција, што често резултира преузимањем контролног пакета акција од стране других инвеститора
Савремено предузеће, у циљу опстанка на тржишту, мора бити способно да креира и развија своје компаративне предности. Ово је могуће постићи применом система корпоративног управљања. Корпоративно управљање представља, по дефиницији, систем управљања предузећем који укључује односе између органа управљања, пре свега менаџера, и власника предузећа – акционара, али и однос корпорације према осталим интересентима, унутар и изван система (тзв. стејлхолдерима – запослени, држава, добављачи, купци и сл.).
Корпоративно управљање засновано је на принципу правилног распоређивања права и одговорности управе и власника, како би се обезбедила дугорочна егзистенција фирме и повећала вредност акционарских улога. Корпоративно управљање треба да заштити права акционара, а најзначајнија су: право на поуздане методе регистрације власништва, право на пренос акција другима, право на благовремено и редовно добијање значајних информација о корпорацији, право на учествовање у гласању на скупштини акционара, право на избор чланова управе и право на учествовање у профиту корпорације.
Акционарским друштвима управљају менаџери – извршни директори. Менаџери планирају, организују, воде и контролишу процесе у корпорацији, како би се на ефикасан начин искористили расположиви материјални и људски ресурси, у складу са стратегијским циљевима корпорације. Менаџмент је у савременим корпорацијама, посредством Управног одбора, одговоран власницима – акционарима. Наиме, Скупштина акционара, у чијем раду учешће могу узети сви акционари, бира Управни одбор (борд директора) којим председава и руководи председник (ЦЕО). Управни одбор бира извршни орган корпорације – Извршни одбор. Извршни одбор организује и руководи пословањем корпорације. Чланови Извршног одбора су, поменути, менаџери, професионалци који раде на остварењу дефинисаних циљева корпорације. Поред елементарног циља – максимизације профита компаније, активности менаџера усмерене су и на испуњење интереса власника – акционара. Основни интерес акционара јесте раст тржишне вредности акција које поседују у свом портфељу. Један од основних извора популарности менаџерског тима јесте раст тржишне капитализације предузећа.
Тржишна капитализација представља производ укупног броја емитованих акција и њихове тренутне тржишне цене. Тржишна цена акција одређује се на берзи у слободном односу понуде и тражње. Да би менаџмент испунио своју „мисију“ – раст тржишне капитализације, односно раст тржишне цене акција на берзи – неопходно је поштовање законских прописа и међународних стандарда у подручју корпоративног управљања. Поред усвајања Кодекса корпоративног управљања, ови стандарди обухватају и начело транспарентност финансијских извештаја о пословању, ангажовање првокласних ревизорских кућа у функцији ревизије биланса и обавезу менаџера да на годишњим скупштинама образложе суштину својих пословних одлука и одговоре на питања акционара.
Оцена квалитета управљања корпорацијама спроводи се на тржишту капитала – берзи. Берза омогућава ефикасну контролу корпоративног управљања у компанијама. Лоше вођене компаније имају велике и нагле падове у цени акција, што често резултира преузимањем контролног пакета акција од стране других инвеститора. Ово неизбежно води успостављању нове менаџерске структуре, па је такав исход стална претња менаџерима свих компанија. Према томе, примена принципа корпоративног управљања генерише одговорност менаџмента према акционарима, а компанији обезбеђује добру репутацију и поверење инвеститора.
