Moj utisak je da se mnogo rasprava vodi oko privrede 20. veka, a ne 21. veka. Potpuno podržavam Vladu u naporima da ulaže u infrastrukturu, Koridor 10, na primer. Ali, isto tako je važno da se jednako vreme posveti razmišljanjima o tome kako postaviti temelje za privredu 21. veka, koja nije nužno do one mere „mašinska” u kojoj je bila privreda 20. veka

Tačno pre godinu dana, u martu 2009. godine, na čelo kompanije Telenor Srbija došao je Ćel Morten Jonsen umesto Stajn Erika Velana. Bilo je to vreme kada je postalo sasvim izvesno da će i Srbija, uprkos optimističnim izjavama pojedinih ministara, u značajnoj meri osetiti posledice globalne ekonomske krize. Sada, godinu dana kasnije, Ćel Morten Jonsen, u razgovoru za Magazin Biznis, kaže da je sasvim jasno da je 2009. godina bila teška godina ne samo za Telenor već i za većinu kompanija koje su poslovale u centralnoj i istočnoj Evropi, ali da je kompanija Telenor Srbija uspela da zabeleži izvestan rast.

• Prve bilanse poslovanja ste već napravili, završni računi su pripremljeni. Kako je Telenor poslovao u 2009. godini?

– Mislim da je jasno da je 2009. godina bila teška. Ne samo za Telenor već i za većinu kompanija u srednjoj i istočnoj Evropi. Mi smo uspeli da zabeležimo veoma mali, ograničen rast u 2009. godini, u velikoj meri podstaknut razvojem širokopojasne mreže i usluga. Bila je to godina kada je finansijska kriza stigla u Srbiju i donela ozbiljne posledice, pa i po nas. Ali, sve u svemu, s obzirom na okruženje, potpuno smo zadovoljni kako se ova godina okončala. Uzimajući okolnosti u obzir, rezultati su u redu.

• Gospodin Stajn Erik Velan vam je ostavio dobro nasleđe?

– Da, rekao bih da je tako. Stajn Erik je otišao u trenutku kada je kriza počinjala da se oseća i u Srbiji. Neke od promena koje smo uveli sigurno bi i on sam sproveo da je bio ovde, ali mi smo različite ličnosti i ponekad problemima različito prilazimo, ali je on za sobom ostavio dobru kompaniju.

• Ako biste uporedili efekte krize na kompanije iz oblasti telekomunikacija Srbiji sa krizom u jugoistočnoj Evropi i u svetu, kako je u tome prošla Srbija?

– Kao prvo, moramo biti pošteni i reći da su telekomunikacione kompanije imale manje muka od bilo koje druge industrije. One koje rade u metalskoj grani ili u proizvodnji trpele su više zbog ove krize nego telekomunikaciona grana industrije. Ako pogledamo zemlje i regione, jasno je da je region srednje i istočne Evrope bio mnogo jače pogođen od bilo kog drugog regiona. Sada smo već svedoci pozitivnih kretanja u Aziji. Naša razmišljanja kao grupe u odnosu na kompanije u Aziji u mnogo većoj meri su usmerena na rast nego što je to slučaj sa istočnom i srednjom Evropom. Za Srbiju će biti veoma važno kada izvoz počne da se ponovo povećava, uglavnom onaj u istočnu Evropu. A, naravno, to će i odrediti brzinu kojom će doći do značajnijeg broja novih radnih mesta. Nešto od ovog je moguće nadoknaditi novim ulaganjima investitora, kao što je to uradio Fiat ili drugi, i to pomaže. Ali, sa rastom od jedan do dva posto godišnje nije opravdano očekivati ikakvo značajnije veće zapošljavanje. To je sve dobro za stabilizovanje privrede, ali ne otvara mnogo novih radnih mesta.

Opširnije u štampanom izdanju