Закон о роковима измирења новчаних обавеза не примењује се већ шест година. Просечни рокови плаћања и даље дужи од 120 дана, иако закон одређује максималан рок од 60 дана. Саговорници Економетра кажу да се ситуација неће променити док држава и велике приватне компаније не почну да редовно измирују своја дуговања
Ни шест година након усвајања Закона о роковима измирења новчаних обавеза ситуација на терену у погледу измирења потраживања се не мења. Ни измене и допуне Закона које су на снагу ступиле у децембру прошле године нису донеле ништа ново, показује последња анкета коју је спровела Мрежа за пословну подршку, међу предузетницима. Резултати анкете говоре да је неизмирење обавеза и даље „зачарани круг“ из којег домаћи привредници никако не могу да изађу. Период наплате потраживање јесте смањен за неколико дана од септембра прошле до маја ове године, али он и даље износи 136 дана.
Прво да почне држава да плаћа
Саговорници магазина Економетар кажу да ће се тај проблем тешко решити ако држава прва не почне да измирује своје обавезе, а управо се Република, локалне самоуправе и њихова јавна предузећа налазе на списку највећих дужника. Последње законске измене у највећој мери се и односе на државу која је у обаве
зи да све издате фактуре и друге захтеве за исплату региструје у Централном регистру фактура. Истина, слична обавеза постојала је и пре наведених измена, али је утврђено да оне нису поштоване и да није могуће утврдити укупне обавезе државе на свим нивоима јер субјекти јавног сектора нису достављали податке о свим преузетим обавезама од поверилаца. Привредници који често сарађују са државом не усуђују се да своја потраживања наплаћују судски јер би то, по њиховом сведочењу, утицало на могућност добијања будућих послова. Решење виде само у поштовању закона и санкцијама за директора и овлашћена лица предузећа која не поштују закон.
„Три године чекам да наплатим потраживања од једне локалне школе. Средства из општинског буџета су наменски била пребачена на рачун те школе, али када смо ми добили решење о принудној наплати рачун је већ био у блокади и на њему није било новца. То што смо ми добили судску пресуду ништа нам не значи. Све док држава не почне да гарантује да ће се свака фактура наплатити, ситуација се неће променити“, каже један произвођач столарије који није хтео јавно да се представи јер, како каже, не жели да се замера и буде стављен на „црну листу“. Још се нада да ће некада успети да наплати своја потраживања. Он додаје и да фирме које су блиске властима немају проблем наплате потраживања.
Економиста Љубодраг Савић каже да је закон о роковима плаћања још један пример доброг законског решења и веома лошег спровођења закона.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- УДРУЖEЊЕ СРMEК OРГAНИЗУJE СEMИНAР O ПOСЛOВНOJ ИЗВРСНOСTИ И ПРИМЕНИ EFQM МОДЕЛА: Нова знања о стандардима квалитета
- Обука инжењера за примену дигиталних технологија
- ДРИМСКО-ЛИМСКЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ОБАРАЈУ РЕКОРДЕ: Више струје из хидропотенцијала
- EНTOНИ J. MEJO И НATAН НOИРA: ЊИХOВO ВРEME (5): Предузетници новог миленијума
- Следећи број Економетра излази 6. новембра 2018.
