INTERVJU: Emir Đikić, direktor CEFTA Sekretarijata
Krajem prošle godine obeleženo je 15 godina od kako je ustanovljen Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA. Sumirajući rezultate, Emir Đikić, direktor CEFTA Sekretarijata kaže da je, zahvaljujući Sporazumu, trgovinska saradnja značajno unapređena, što potvrđuju i studije po kojima je CEFTA doprinela da se izvoz poveća članica od 40 do 80 odsto: „CEFTA je omogućila trgovinu bez carina i kvota, smanjeno je čekanje na granicama, pravila porekla su pojednostavljena, a redukovan je i broj višestrukih kontrola i testiranja. Cilj je da zajedničkim radom ostvarimo potencijal koji regionalna ekonomska integracija pruža i da region transformišemo u zajedničko tržište. Dodatno, zajedničko tržište omogućava veću konkurentnost na evropskom i globalnom nivou i atraktivnije je za investitore. Studija Svetske banke pokazuje da regionalna ekonomska integracija zasnovana na CEFTA sporazumu ima snagu da ubrza razvoj Srbije za čak 3,5%”, naglašava direktor CEFTA Sekretarijata.
Koliko smo blizu da taj cilj ostvarimo?
Napravili smo prve korake u tom smeru realizacijom mera iz Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište, a verujemo da ćemo do 2024. uspeti da se prilagodimo tržištu Evropske unije, ne samo kada je u pitanju trgovina robom, već i uslugama. U narednom periodu očekujemo da dodatno doprinesemo razvoju CEFTA tržišta koji broji oko 20 miliona ljudi kroz smanjenje vremena čekanja na prelazima za 30 odsto, racionalizaciji kontrola i unapređenjem elektronske razmene podataka, što će nas približiti konceptu “trgovine bez papira“.
Na čemu se još radi?
Dodatno, unapredićemo sistem rešavanja trgovinskih sporova u regionu što će doprineti smanjenju necarinskih barijera. Protokolom o trgovini uslugama, otvorili smo novi prostor za unapređenje poslovanja kompanija u uslužnom sektoru, gde ćemo raditi na uklanjanju ograničenja koja postoje na lokalnim tržištima, kroz priznavanje profesionalnih kvalifikacija i licenci. Poseban fokus biće na unapređenju sistema elektronske trgovine u regionu, što će povoljno uticati na mala i srednja preduzeća, koja će moći jednostavnije da plasiraju svoje proizvode na drugim CEFTA tržištima. Važno je da se sve te aktivnosti zasnivaju na EU propisima, čime ubrzavamo put ka EU, a našu privredu pripremamo za jedinstveno tržište EU.
CEFTA Sporazum je odigrao značanju ulogu u očuvanju trgovinskih tokova tokom pandemije, kroz „zelene koridore“…
Zajedno sa Transportnom Zajednicom i Savetom za regionalnu saradnju pokrenuli smo inicijativu Zeleni koridori/zelene trake, čime smo omogućili nesmetan protok roba i obezbedili prioritetni tretman medicinskih sredstava, kao i prehrambenih proizvoda i stočne hrane. Koncept je implementiran kroz sistem elektronske razmene podataka SEED. Ova roba prelazila je granice CEFTA članica bez zastoja. Međutim, oni se neće odnositi samo na ovu vrstu proizvoda.
Koja poboljšanja se mogu očekivati, na tom planu?
Namera nam je da u narednom periodu, iskoristimo ovaj koncept i za olakšavanje trgovine uopšte, npr. za kvarljivu robu, voće i povrće, žive životinje i ekonomske subjekte od povjerenja (AEO), koji će takođe uživati ubrzane carinske i druge procedure na prelazima. Njihova svrha jeste da se olakša promet i trgovina robom u regionu i otvoreni su za sve vrste robe. Zahvaljujući Zelenim koridorima, čekanja na CEFTA prelazima su bila upola manja od čekanja na prelazima sa EU. Kada uporedimo vreme čekanja u državama CEFTA, podaci pokazuju da je vreme čekanja kamiona za ulaz u Srbiju iz drugih CEFTA strana manje od CEFTA prosečnog vremena i iznosi 77 minuta. SEED sistem nam omogućava da pratimo gde su potencijalni zastoji i unapredimo efikasnost procedura na tim prelazima. (M.B.)
