Најстарије писано сведочанство о шитаке печуркама потиче из 199. године нове ере
Миколози, стручњаци за печурке, имају једну пошалицу која каже: све су гљиве јестиве, али неке само једанпут. У страху да не буду случајне жртве ових чудесних дарова природе, или због помањкања навике да их користе у редовној исхрани, тек људи на нашим просторима немају баш богзна какав обичај да посегну за печуркама којима се ни број не зна. Печурке су необична природна творевина. Не припадају ни флори, ни фауни. Оне су, једноставно, посебно царство којим се, на специфичан начин, бави дипломирани биолог Ђурица Поповић, некадашњи посленик Српске академије наука и уметности, сликар аматер и упорни истраживач света печурака.
Прича о човеку који своју свакодневицу последњих година посвећује егзотичној шитаке печурки одвела нас је у село Винча, надомак Београда. Тешко да смо могли да замислимо окружење у којем нас је дочекао љубазни домаћин.
Производња супстрата за царске гљиве, пореклом са Далеког истока, подразумева необичан простор, у распону од белих хангара, до аутоклава, базена и несвакидашњих металних бункера укопаних у земљу.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- “Америкен експрес” поново у Србији
- Стручна помоћ домаћој привреди
- Бесконтактно плаћање
- Хипо значи високо
- Милиони за развој малих и средњих предузећа
- Нове власнике дочекале запуштене њиве
- Осигурање куће или стана
- Кредит осигурао будућност
- Следећи број Економетра излази 30. маја 2006.