Много би ми значила макар и стаклена витрина, каже Ана Јаблановић

Када вас баце у воду, или ћете потонути и удавити се, или ћете испливати. Ану Јаблановић, из Ниша, живот је стављао на разна искушења али се она не предаје, решена је да “исплива”. Тако је пре неколико месеци почела да се бави послом који човеку и у сну ретко падне на памет. Тај посао, боље рећи покушај да испуни време и макар нешто заради, ни њој није падао на памет, све док пред Ускрс није видела украсна јаја која концем и перлицама шара пријатељица њене мајке. Више из знатижеље, почела је и она то да ради, а кад је видела какво је интересовање “тржишта”, одлучила је да се озбиљније посвети том послу.

Ана је самохрана мајка, незапослена, завршила је биротехничку школу и повремено је радила код приватника на трафикама и у комисионима, све “на црно”, тако да нема ни дан радног стажа.

Где све нисам конкурисала, али где год се појавим, препрека су биле или моје године или дете. Док је четрнаестогодишњи син Данијел био мали, питају – како ћеш ти да радиш, ко ће да ти чува дете. Сада имам 31 годину, а сви траже млађе, јада се Ана.
Прибојавала се да пријатељица неће хтети да јој покаже вештину украшавања јаја, али јој је она то радо објаснила. – Она то ради годинама са перлицама. Мени је пало на памет да јаја облажем концима, рељефно. Нема шеме, нема цртежа, све се ради из главе. Значи, свако јаје је уникат, свако је прича за себе. Треба много љубави и живаца да би се ово радило, јер је ово „пипкав“ посао. Али када се нешто воли, онда није тешко, каже наша саговорница.

Потом објашњава сам поступак:

Јаја купујем на пијаци, није важно која – кокошија, ћурећа, гушчија. На обе стране пробушим по рупицу и шприцем извадим садржину коју, наравно, искористим за храну. Пумпицом убризгам воду и оперем унутрашњост, а затим воду извучем шприцем. То поновим неколико пута, како би се лепо опрало. Под притиском изађе и опна, јаје се осуши и Анa Јаблановић може да траје годинама. Када је обложено концем, можете да га бацате колико год хоћете оно се неће разбити.
Ова својеврсна уметница објашњава да потом премаже јаје лепком, лепи перле и конац, онако како јој машта налаже. Прво је радила за себе и свој ћеф, али људи су то видели, допало им се и почели су да наручују. Узимају их као украс, као уметничко дело. Цену одређује зависно од количине утрошеног рада. Мање јаје украшено само перлицама је 150 динара. Исто такво јаје обложено концем вреди 200 динара, јер је за његово украшавање потребан цео дан. Гушчије јаје обрађује и по три дана и зато љубитељ ове врсте уметности за њега мора да издвоји 400 динара.

Своје производе, боље рећи дела, Ана излаже на сајмовима. Већ је била у Сићеву на “Данима жалфије”, на Сајму туризма у нишкој хали спортова, у Врањској Бањи, а припрема се за Златибор, Лесковац, Дољевац, Лазаревац. Иде у организацији Актива жена града Ниша, чији је члан као и њена мајка Миломирка. Анина дела прво је куповала родбина, онда пријатељи, а потом је почела да продаје преко фирми. Однесе јаја, рецимо, у Центар за социјални рад, где јој тетка ради и неко купи, неко наручи. Ана и њена мајка Миломирка, која се бави израдом ручних радова а такође излаже на сајмовима, жале што у Нишу не постоји одговарајућа галерија где би имале сталну поставку својих радова. У постојећим галеријама их, кажу, уцењују. Дешавало се да оставе робу на продају и да остану и без робе и без новца. – Неколико пута сам се опекла, више немам поверења да остављам робу. Планирам да се овим послом бавим озбиљније. Заволела сам га, лежи ми и испуњава ме, каже Ана.
С. Пинтер