Ове године је на Скупштини предузетништва Европске комисије, која је одржана 12. пут, од 19. до 21. новембра у Грацу, главну награду за промоцију предузетништва добио пројекат из Данске „Лин Ландинг“ (Lean Landing), што би у слободном преводу значило „слетање уз ослонац“.

Шта су то Данци урадили и о каквом пројекту је реч? Идеја оснивача ове иницијативе за мала предузећа заснована је на настојању да се помогне онима који желе да интернационализују своје пословање или први пут крећу у извоз, па немају искуства како да освоје тржишта, коме и како да пласирају своју робу и услуге, нити знају много о условима рада на међународном тржишту.

Тако је „Лин Ландинг“ формирао 19 канцеларија, по принципу акцелератора или хабова, у шест земаља – Данска, Норвешка, Шведска, Пољска, Немачка и Велика Британија, чије услуге могу да користе мала предузећа која желе да интернационализују пословање или да извозе. Информације се могу добијати и директно у тим канцеларијама, али и преко свих дигиталних модела комуникације, јер је суштина у партнерству и сарадњи кроз дељење знања. И, главни резултат ове иницијативе јесте да је у 2017. години услуге „Лин Ландинг“ пројекта користило 190 малих предузећа од којих је 80 успешно наступило на извозним тржиштима. Тако је иницијатива „Лин Ландинг“ била, заправо, прави прототип модела којим је обележена овогодишња Скупштина предузетништва Европске комисије, јер је за 2018. мото гласио: „Conect. Share. Innovate“.

Два дана су трајале дебате и панел дискусије предузетника и представника, власника и менаџера малих и средњих предузећа из земаља чланица ЕУ, развијене привреде као што су Немачка, Аустрија, Норвешка, Данска, Шведска, Шпанија, Италија… Расправе су биле конкретне и конструктивне, а веома је занимљиво какве су примедбе стављали предузетници пред челнике Европске уније, задужене управо за развој малих и средњих предузећа. Дакле, предузетници су сматрали да је у Европској унији бирократија веома присутна и да она отежава рад малим предузећима, па зато предлажу да треба да постоји „One stop“ шалтер, односно једно место где би се решавали сви проблеми за мала предузећа. Затим, упозорили су да су мала предузећа приморана да стално иновирају и извозе, те да им у томе треба већа помоћ Брисела. Као изазове су навели и чињеницу да су им неопходне нове вештине и учења, уз дигитализацију која већ све осваја, али да су многи у невољи, јер није исто имати дигитализовану ИТ компанију или кад треба да дигитализујеш малу пекару, на пример. Зато су затражили да се у буџету ЕУ који ће бити донет наредне године, за период од следећих седам година, обавезно уврсте средства која ће користити мала и средња предузећа за дигитализацију, стицање нових знања и вештина, за тренинге и, уопште, за фондове за развој малог бизниса.

И док се о предузетништву, сарадњи, дељењу знања и интернационализацији пословања на такав начин разговарало на Скупштини предузетништва Европске комисије у Грацу, у Србији су камиони са робом стајали на административним границама са Косовом, јер је Приштина увела таксе најпре од десет одсто, а потом и од сто одсто, на робу из Србије, иако је бесцаринска размена уведена још 2006. године ЦЕФТА споразумом.

Шта ли би на то рекли ови предузетници из развијених ЕУ економија, који су дебатовали у Грацу, на Скупштини Европске комисије?! Тешко би ишта од тога разумели. А за нас у Србији и на западном Балкану остаје непријатна чињеница да смо веома далеко од развијене Европе, иако гајимо илузије да јој се приближавамо.

Радојка Николић

У овом броју још и …

• СТО MИЛИOНA ДИНАРА ЗA ЖEНСКE ИНOВAЦИOНE ИДEJE: Нeмojтe чeкaти дa други дoнeсу oдлуку умeстo вaс
• ПРВА НАЦИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА О ФИЛАНТРОПИЈИ: Донације се убудуће очекују од грађана и фондација
• ОДРЖАНИ ДРУГИ СРПСКИ ДАНИ ОСИГУРАЊА У АРАНЂЕЛОВЦУ: И даље неискоришћен потенцијал за раст
• О ТАЈНАМА УСПEХА СВEТСКИХ МИЛИOНEРА И БИЗНИСМEНА: Три кључне ствари за успех
• Следећи број Економетра излази 5. фебруара 2019.