Бугарска економисткиња Кристалина Георгиева изабрана је у среду 25. септембра за извршног директора Међународног монетарног фонда, уместо Кристине Лагард која је постала шефица Европске централне банке. Овим избором Георгиева је постала прва особа на челу глобално значајне финансијске институције (ММФ), а да је из државе чија је економија још у развоју (из Бугарске). Ко је Кристалина Георгиева?

Подаци показују да је ова 66-годишња Бугарка (рођена 13. августа 1953. године), одрасла за време комунизма, али је политички опредељена за десни центар (чланица партије Грађани за европски развој Бугарске). Репутацију је стекла у Светској банци (СБ), док се у Европској комисији показала као упоран борац за родну равноправност и лидер у глобалној борби против климатских промена.

Дипломирала је економију на Универзитету за националну и светску економију у Софији, где је неко време и радила по завршетку студија. Од 1993. до 2010. радила је на више позиција у Светској банци. Започела је каријеру 1993. као економиста заштите животне средине за Европу и централну Азију, да би после неколико година постала директорка Одељења за животну средину. Била је задужена за еколошку стратегију, политику и кредитирање СБ. У овој улози надгледала је око 60 одсто кредитних операција те банке. Од 2004. до 2007. била је директор и стални представник СБ у Руској Федерацији, са седиштем у Москви.

Вратила се у Вашингтон 2008. године и постала директор за стратегију, операције и одрживи развој. Радила је на реформи управљања Банком и на повећању капитала. У јануару 2010. године Георгиева је најавила именовање у Комисију Европске уније. Од фебруара 2010. па до новембра 2014. године била је Европска повереница за међународну сарадњу, хуманитарну помоћ и решaвање кризних ситуација. Ранији председник Европске комисије Жан Клод Јункер доделио јој је дужност Европске поверенице за буџет и људске ресурсе на коју је дошла 1. новембра 2014. године и на којој се налазила све до сада, до избора за директорку ММФ-а.

Кристалина Георгиева ће се као шефица ММФ-а суочити са великим низом изазова, а пре свега са глобалним успоравањем економије, за које многи оцењују да је покренуто трговинским ратом између Сједињених Држава и Кине. Поред тога, Сједињене Државе, које представљају највећи блок за гласање у одбору ММФ-а, повукле су се из мултилатералних споразума, а ризици расту на тржиштима у настајању као што је Аргентина, која је прошле године добила зајам од 57 милијарди долара, највећи који је икад одобрио ММФ једној држави.

Избор Кристалине Георгиеве подржао је француски председник Емануел Макрон, а осим Европске уније, добила је и прећутну подршку Сједињених Држава. Према првим најавама из ММФ-а, очекује се да ће Кристалина бити лидер који је тој институцији потребан и да ће бити снажни заговорник мултилатералног система. Оцењује се да она добро познаје земље на тржиштима у развоју, на које се највише и фокусира Светска банка у свом раду.

У Бугарској је, разумљиво, избор Георгиеве за шефицу ММФ-а дочекан са одушевљењем и еуфоријом.

„Пре само 20 година, Бугарска је била међу земљама са програмом спасавања ММФ-а. Именовање Кристалине Георгиеве, која је била и бугарски комесар за ЕУ, требало би да се посматра не само као њено лично признање, већ и као дипломатски успех земље“, наводи финансијски лист Капитал, док је бугарски премијер Бојко Борисов написао на својој Фејсбук страници: „Избор Кристалине Георгиеве је велико постигнуће за Бугарску“!

И јесте. Бугари имају разлога да буду поносни на своју земљакињу – нову шефицу ММФ-а.

Р. Николић

---

У овом броју још и …

• ОДРЖАНА ПЕТА ТКАЧКА КОЛОНИЈА – ПОДРШКА ЖЕНАМА У РУРАЛНИМ ПОДРУЧЈИМА: Традиција стапарског ћилима
• ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ЗАКЉУЧАВАЊЕ НАЗИВА ДОМЕНА: Три нивоа заштите поверења
• ОНЛАЈН СНИМАЊЕ ОШТЕЋЕЊА, РАЗМЕНА ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И ЕКСПРЕСНА ИСПЛАТА ШТЕТА: Уника прва у региону увела видео-процену штета
• СНЕЖАНА И ГОЛУПКА ЧУВАЈУ ЋУРЧИЈСКИ ЗАНАТ У СВРЉИГУ: Каријера зачињена мирисом коже
• ПРЕДУЗЕТНИЦИ ИЗ БАЧКЕ ИСПИТУЈУ ТРЖИШТЕ: Права проба је на НС маркету
• НОВА ИСТРАЖИВАЊА ФРАНЦУСKОГ ЕKОНОМИСТЕ И НОБЕЛОВЦА: Да – тржишној економији, не – тржишном друштву
• Следећи број Економетра излази 5. новембра 2019.