На некадашњи Дан младости, 25. маја 2020. године, у Србији су се стекле три невероватне околности које су у једном дану спојиле прошлост, садашњост и будућност.
Из прошлости, било је то подсећање на Титову штафету и Кућу цвећа, за будућност је министар финансија Србије Синиша Мали најавио да ће 2025. године просечна плата достићи 900 евра, а у садашњости је Удружење банака Србије саопштило да се за кредите за ликвидност пријавило 4.600 фирми које траже око 800 милиона евра да би преживеле последице пандемијске кризе! Тако се дошло до невероватне ситуације: била је лепа прошлост, светла нам је будућност, али проблеме имамо само у садашњости.
Па, каква је то реалност, поготово за сектор малог бизниса?
Као што се и очекивало, пандемија проглашена због вируса ковид-19, заустављање економских токова и паралисање рада, највише је погодило сегмент микро, малих и средњих предузећа. Оно што се на почетку и током кризе наслућивало, сада се показало сасвим јасно: кроз велику потражњу кредита за ликвидност.
Као што је познато, у пакету мера које је српска влада креирала за помоћ привреди, највећи обим подршке треба да пруже банке кроз кредите у износу од две милијарде евра. За те кредите држава гарантује са око 600 милиона евра. Та мера је почела преко банака да се реализује 10. маја и за непуне две недеље је вредност захтева за кредитима достигла 800 милиона евра, односно 40 одсто укупног фонда! Јасно је, дакле, у којој мери је угрожена ликвидност малог бизниса. То је још илустративније када се погледа структура пријављених за зајмове за ликвидност малих и средњих предузећа и предузетника: међу пријављенима је до 22. маја било 32 одсто малих, 33 одсто микро предузећа, 24 одсто предузетника и 11 одсто средњих предузећа.
По оцени Удружења банака, „искуство показује да су ова предузећа највише на удару кризе. Када је проглашен мораторијум, они су се готово у потпуности одлучили на застој у отплати кредита и других обавеза према банкама. С друге стране, код великих предузећа ситуација је другачија и добар део њих одлучио је да обавезе испуњава према роковима дефинисаним пре избијања пандемије ковида-19. То сугерише да је код великих правних лица ликвидност у мањој мери доведена у питање“, саопштили су из Удружења банака Србије.
Још један показатељ Удружења банака употпуњује ову слику: суме за које аплицирају предузећа су различите, зависно од величине фирме. Тако је у групи средњих предузећа просечан тражени кредит у вредности од 780.000 евра, код малих правних лица 170.000 евра, код микро предузећа непуних 48.000 евра, док су предузетници, просечно, тражили кредите од 28.000 евра.
Застој у пословању због пандемије је заиста покосио многе мале бизнисе, али се не могу оспорити повољни услови кредитирања: ови кредити са гаранцијом државе одобравају се на рок до три године и са грејс периодом од девет до 12 месеци. Каматне стопе су веома повољне. За кредите у динарима каматна стопа је једномесечни БЕЛИБОР плус 2,5 одсто. Пошто је БЕЛИБОР 0,92 одсто то значи да овај динарски кредит, за сада, кошта 3,4 одсто годишње.
За кредите у еврима каматна стопа је нижа и износи 2,7 одсто, јер се састоји од тромесечног ЕУРИБОРА и марже од три одсто. Пошто је ЕУРИБОР сада негативан, каматна стопа пада испод три одсто. Да ли ће бити повољнијих кредита од ових у скорој будућности – мало је вероватно. Отуда и велико интересовање предузетника и осталих из сектора малог бизниса, јер су се стекле две околности: кредити за ликвидност су им и те како потребни, а кредитирање никад повољније. Пошто је ова мера Владе тек око 10. маја почела да се реализује преко банака, очекује се да ће тражња у наредним недељама бити још већа и да ће број оних који ће аплицирати за кредите бити троструко већи од садашњег, односно да ће кредите затражити око 15.000 предузећа.
А то значи да ће брзо планути две милијарде евра предвиђене за кредите за ликвидност. Уосталом, предузетници се рационално понашају јер знају да их нови окршаји тек очекују почетком следеће године. Тада ће на наплату стићи све одложене обавезе из времена пандемије и ванредног стања, а пре свега, плаћање пореза и доприноса на зараде и пореза на добит.
Тако ће предузетници са бременом ући у 2021. годину која још није ослобођена страха и неизвесности пословања. Многи су песимисти, па очекују најгоре, док ће оптимисти чекати 2025. годину и тих 900 евра просечне плате које министар финансија обећава. Па, ко дочека.
Радојка Николић
Foto: Fonet/AP
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Србија најпожељнија за ауто-индустрију
- ЂEНEРAЛИ ПOКЛOНИO 12 МИЛИOНA ДИНAРA ЛAБOРAТOРИJИ ВAТРEНO OКO И ВЛАДИ: За јачање здравственог система 100.000 eврa
- СРПСКА КОМПАНИЈА ОПРЕМА У ХОЛАНДИЈИ КОВИД ЛАБОРАТОРИЈУ: Термовент реализује један од највећих европских пројеката
- ИЗАЗОВИ ОНЛАЈН ПОСЛОВАЊА: Како да свој е-шоп учините безбедним
- МАСТЕРКАРД ИСТРАЖИВАЊЕ О ТОМЕ ШТА НАМ ЈЕ ДОНЕО ЖИВОТ У ИЗОЛАЦИЈИ: Онлајн куповина животних намирница забележила рекорд
- Следећи број Економетра излази 7. јула 2020.
