Током августа ове године премашен је укупан динарски промет остварен за 12 месеци 2005. године, а закључно са 30. септембром промет остварен у 2006. години износи 127 одсто промета из прошле године
Првих девет месеци 2006. године на Београдској берзи донели су промет од преко 61,4 милијарде динара, односно 717,2 милиона евра. Већ током августа 2006. године премашен је укупан динарски промет остварен за 12 месеци 2005. године, а закључно са 30. септембром промет остварен у 2006. години износи 127 одсто промета из 2005. године. Број трансакција у периоду од јануара до септембра 2006. године износи 104,4 хиљаде, што је нешто ниже у односу на исти период претходне године.
Тренд кретања месечног обима промета из претходних година наставља се и током 2006. пре свега показујући да месечни обим промета расте у првом тромесечју године, да би током априла доживео пад, а наредних месеци кренуо са опоравком. У јулу 2006. године забележен је још један драстичнији пад месечног обима промета, али са снажним опоравком у августу и септембру, тако да септембарски укупан промет, од преко 9,2 милијарде динара (111,1 милиона евра), представља највећи месечни промет остварен на Берзи од краја 2003. године. Просечан дневни обим промета у посматраном периоду износи 335,2 милиона динара, односно 3,9 милиона евра.
У укупном промету у посматраном периоду, акције су учествовале са 85,7 одсто, док је 14,3 одсто промета остварено у трговању обвезницама РС. Посматрано по броју трансакција, у трговању акцијама остварено је 79,8 одсто трансакција обављених на Берзи, док је 20,2 одсто трансакција остварено у трговању обвезницама РС.
Акције са највећим обимом промета, без блок и трговања по методу МЦ, јануар – септембар 2006. године
Предузеће Симбол Последња цена (ДИН) Вредност трговања (ДИН) % промена цене 1.I – 30. IX
АИК банка а.д. Ниш АИКБ 4.600 11.235.175.472 +65,53
НИП Компанија Новости а.д. Београд НВСТ 289.400 1.988.052.339 +299,88
Агробанка а.д. Београд АГБН 29.416 1.889.799.103 +145,13
Хемофарм концерн а.д. Вршац ХМФР 12.340 1.775.899.586 +54,25
Универзал банка а.д. Београд УНБН 23.534 1.712.035.355 +242,06
У току 2006. године, закључно са 30. септембром, на Београдској берзи трговано је акцијама 661 издаваоца, од укупног броја од преко 1.000 котираних акционарских друштава на слободном берзанском тржишту. Методом континуираног трговања тргује се са 44 најликвидније акције, као и акцијама Београдске берзе, у посебном сегменту, имајући у виду специфичности ове хартије и њеног издаваоца.
Укупно остварен промет акцијама у првој половини 2006. године износи приближно 52,5 милијарди динара и за 34,2 одсто већи је од промета оствареног у току целе 2005. године.
Када је реч о методама трговања, највећи обим промета остварен је у трговању методом континуираног трговања – 26,2 милијарде динара, односно приближно 50 одсто оствареног промета акцијама у посматраном периоду. Поређења ради, у току 2005. обим промета остварен овим методом био је мањи од промета у трговању по методу преовлађујуће цене, који се овог пута налази на другом месту са вредношћу од 7,9 милијарди динара, односно 30,1 одсто промета акцијама. Блок трговања налазе се на трећем месту, са прометом од 10,5 милијарди динара, док је у трговањима по методу минималне цене од почетка године реализован занемарљиво мали промет од приближно 0,23 одсто укупног промета.
Током 2006. године у првом плану на тржишту капитала налазио се сектор финансијског посредовања, у који спадају банке, брокерско-дилерска друштва и осигуравајуће компаније. Крајем септембра на слободном берзанском тржишту налазило се преко 49 различитих емисија акција компанија из овог сектора, од чега је њих 13 укључено у метод континуираног трговања. Укупно остварени промет акцијама компанија из сектора финансијског посредовања на Берзи у првих девет месеци 2006. године износи преко 20,5 милијарди динарa, што представља преко 39 одсто укупно оствареног промета акцијама. Током августа, овај сектор избија на прво место по величини тржишне капитализације, преузимајући тако вођство од сектора Производња прехрамбених производа, пића и дувана, који је по величини апсолутно доминирао у претходном периоду.
Највећи обим промета, од свих акција којима се тргује на Берзи, забележен је за обичне акције АИК банке из Ниша и износи 11,3 милијарде динара, док укупан промет акцијама АИК банке, укључујући ту и приоритетне акције без права гласа и приоритетне конвертибилне акције овог издаваоца износи преко 12,8 милијарди динара.
Кретање цена акција које се налазе у сектору финансијског посредовања такође има позитиван тренд. Од укупног броја акција из овог сектора, којима се тргује на Берзи, њих 33 бележи пораст цене, док је пад цене забележен за 11 акција. За пет акција није забележена промена цене у односу на почетак јануара. Позитивна промена цене за акције из сектора финансијског посредовања креће се у распону од +0,31 одсто до +428,5 одсто што је забележено у трговању акцијама Banca Intesa, након одлуке о промени зоне флуктуације, док је распон негативне промене од -1,77 одсто до -55,4 одсто. Међу првих 10 акција са рекордним порастом цене на Београдској берзи у периоду од почетка јануара до краја септембра налази се пет из сектора финансијског посредовања.
Посматрајући целину, од укупног броја предузећа која се налазе на слободном берзанском тржишту, њих 202 бележи пораст цене, док је пад цена евидентиран за 323 акције. Од предузећа која се налазе у методу континуираног трговања, 26 акција бележи пораст цена, а 19 акција пад цена у истом периоду. Иако формално, на петом месту по порасту цене, приоритетне акције без права гласа, Поштанске штедионице из Београда бележе пораст цене од +400 одсто у дневним променама цене које се крећу у распону од +4,17 до +20 одсто, при чему је на првом трговању за акције ове банке забележен пораст цене од +38,16 одсто. Слична је ситуација и са акцијама Српске банке из Београда, које се налазе на шестом месту по порасту цене.
Од акција које се налазе у методу континуираног трговања, највећи пораст цене од +286,9 одсто бележе акције предузећа за путеве ПЗП Београд из Београда, које је у овај метод трговања укључено средином септембра, док се на другом месту међу акцијама у континуираном трговању налазе обичне акције Комерцијалне банке из Београда, а на трећем су акције Универзал банке а.д. Београд.
Највећи пад цене у посматраном периоду забележен је за акције Lilly drogeria из Београда и износи -98,5 одсто, на основу одлуке о промени зоне ценовне флуктуације, док су дневне промене цена акција у распону од -19 до -20 одсто највише погодиле цену акција предузећа „Избор“ из Минићева, које се налази у сектору Е и које је су укључене у трговање средином јуна. Од предузећа која се налазе у континуираном методу трговања, највећи пад цене од -29,8 одсто забележен је за акције предузећа ФАД из Горњег Милановца.
Трговање обвезницама
У трговању обвезницама РС на Београдској берзи у току првих девет месеци 2006. године, остварен је обим промета од преко 102,5 милиона евра, односно приближно девет милијарди динара, кроз 21,1 хиљаду трансакција. Рекордан месечни обим трговања, од 18,6 милиона евра постигнут је у августу, док се одмах иза овог месеца налази мај, са прометом од 18,5 милиона евра и апсолутним рекордом у дневном обим трговања који је постигнут 25. маја у износу од преко 10,5 милиона евра. Просечан дневни обим трговања обвезницама РС закључно са 30. септембром износио је 558.100 евра, док је просечан дневни број трансакција 115.
Највећи обим трговања по серијама остварен је за обвезнице које доспевају 2016. године којима је трговано у износу од 24,7 милиона евра, док је промет од преко 10 милиона евра остварен и за серије А2014 и А2015. Најмањи обим промета од 2,4 милиона евра забележен је за обвезнице А2006, делистиране крајем маја, као и за серију А2007 у износу од 4,6 милиона евра.
Тржишна капитализација
У посматраном периоду пораст цена у трговању на Берзи бележе серије А2006 и А2010, док остале серије бележе пад цена. Највећи пораст цена, од 2,10 одсто номиналне вредности бележе обвезнице А2007, док је највећи пад забележен за обвезнице А2014 и А2016 и износи -1,41 одсто номиналне цене. Од почетка године до краја јуна обвезнице РС бележе пораст цена у трговању на Београдској берзи, док је нешто драстичнији пад цена свих серија обвезница РС забележен у јулу 2006. године. До корекције тренда долази већ током августа и у септембру, при чему су осцилације цена више изражене за обвезнице каснијих година доспећа. У посматраном периоду, све серије бележе пораст годишње стопе приноса, која се последњег радног дана септембра кретала у распону од 5,79 до 6,31 одсто.
Закључно са крајем септембра 2006. године тржишна капитализација Београдске берзе износи 737,9 милијарди динара, односно 8,9 милијарди евра. У формирању тржишне капитализације Берзе учествују акције са 79,3 одсто (585,1 милијарду динара) и обвезнице РС са 20,7 одсто (152,8 милијарди динара). Пораст укупне тржишне капитализације Берзе у периоду од краја децембра 2005. до краја септембра 2006. године износи 167,9 милијарди динара, односно 29,5 одсто. Тржишна капитализација Берзе углавном бележи пораст на месечном нивоу, уз изузетак априлске и јунске вредности, када су негативна кретања цена утицала и на пад тржишне капитализације акција и обвезница РС.
Како тржишна капитализација Берзе не представља ништа друго до величину тржишта, односно показује колика би могла бити максимална вредност трговања, када би по тржишној цени биле истрговане све хартије од вредности једног издаваоца, то однос обима промета и тржишне капитализације у ствари представља ликвидност тржишта, односно показује колики је део капитализације истргован на тржишту у посматраном периоду. Подаци за 2006. годину показују да је овај показатељ, иначе познат и под именом Velocity, за тржиште акција на Београдској берзи у јануару износио 0,77 процената, да би за септембар био на нивоу од 1,45 процената. Реципрочна вредност овог показатеља даје податак о томе колико је динара тржишне капитализације неопходно за реализацију једног динара промета на Берзи. Овај показатељ, са друге стране, бележи пад са јануарске вредности од 130,6 на ниво од 68,8 у септембру 2006. године.
Индекси Београдске берзе
Показатељи тренда и укупних кретања на Београдској берзи, свакако су индекси: BELEXfm, који даје приказ кретања цена свих обичних акција укључених на слободно тржиште и BELEX15, који приказује кретање цена до 15 најтргованијих акција у методу континуираног трговања и који у посматраном периоду бележе позитиван тренд. Пораст вредности индекса BELEXfm у првих девет месеци 2006. године износи 198,2 индексна поена, односно 12,5 одсто, док у истом периоду BELEX15 бележи раст од 257,8 индексних поена, односно 24 одсто. Може се рећи да оба индекса имају слична кретања током године, при чему индекс BELEX15 драстичније реагује на исказане краткорочне трендове, што је и логично с обзиром на методологију израчунавања.
Првих пет месеци 2006. године оба индекса Берзе исказују позитиван тренд који резултује у томе да максималне вредности бележе практично најмање једанпут месечно. Међутим, друга половина маја и јун 2006. године доносе први озбиљнији негативан тренд на српском финансијском тржишту, тако да индекси бележе значајнији пад вредности. Индекс BELEX15 се крајем јуна чак налазио на нивоу нижем од својих јануарских вредности. Поред редовних сезонских осцилација, везаних за друго тромесечје године, разлоге за исказани негативан тренд показатеља треба потражити и у рецесионим кретањима израженим на готово свим источноевропским тржиштима средином године. Такође, не треба заборавити ни да је мај обележен значајним политичким догађајем (референдумом у Црној Гори), тако да је могуће да је и та чињеница допринела наведеним кретањима. Јул, са друге стране, доноси снажан опоравак вредности индекса и често узастопно дневно достизање историјски максималних вредности, које се наставља и током августа и септембра. Током септембра индекс BELEX15 бележи пораст вредности од 9,8 одсто и улази у ниво вредности изнад 1.400 индексних поена. Историјски максимална вредност индекса BELEXfm достигнута је 25. септембра на нивоу од 1.792,55 поена, а за индекс BELEX15 три дана раније, 22. септембра, на нивоу од 1.438,19 поена.
ФИТ, ФИС и ФИБ
Учешће страних инвеститора у укупном трговању на Берзи од почетка године до краја септембра износи 47,9 одсто, при чему је знатно израженије учешће страних инвеститора у трговању акцијама. У посматраном периоду учешће странаца у трговању акцијама чинило је 54,9 одсто укупног промета.
Активност страних инвеститора у трговању обвезницама РС имала је изразито флуктуативни карактер и кретала се у распону од 0,02 одсто до 91,8 одсто дневног учешћа у трговању, док просек у посматраном периоду износи 10,5 одсто.
Београдска берза
