Архитекта Јелена Поповић, њујоршки ђак, професионално се посветила дизајнирању и изради накита, а посебно место у њеном раду заузимају комади традиционално намењени молитви

Да рецесија није 1992. године, у нешто мањем обиму него данас, погодила западни свет, питање је којим би током кренуо живот Јелене Поповић, дипломираног архитекте Њујоршког универзитета. Девојчица која је одрастала у „Великој јабуци“ и пионирску мараму добила у тамошњем Толман парку, од малена је знала шта ће јој бити животно опредељење, а диплома архитекте, стечена у врху генерацијске класе, била је поклон родитељима који су пројектовање лепих зграда претпоставили дизајнирању накита, чему је Јелена била склона од детињства

Дубоки корени

Потекла је из угледне породице чији су преци били генерал, амбасадор, дворски песник краља Николе, протојереј… порекло им је познато још од 12. века. Успех на студијама у Њујорку омогућио јој је стипендију, али је свој џепарац допуњавала предавањем цртања и радом код угледних златара у 47. улици. Већ је тада било јасно да је детиња радозналост и љубав према накиту определила Јеленин професионални пут који већ две деценије успешно гради у Београду, али је чврстим нитима повезана са градом свог одрастања и школовања. Дубоки корени које је њена породица, и са мајчине и са очеве стране, утемељила у Србији, били су пресудни за одлуку да напусти Америку и живот настави у домовини.

– Још као девојчица веома сам волела накит и често сам, из радозналости, растурала огрлице својих бака. Имала сам само 13 година када сам „присвојила“ породичне драгоцености у виду старог српског сребра с Косова и прелепих филигранских комада. За нашу породицу тај накит није представљао пуку драгоценост, већ и могућност да се преживе ратови и спасу живе главе – каже за Економетар Јелена Поповић. – Оно што сам још тада заволела, а у Њујорку допунила стручним знањем, било је темељ драгуљарнице „Fine“, отворене 1999. године у хотелу Хајат. Питање је, међутим, колико бих успела у дизајнирању накита да за собом нисам имала солидно трговачко искуство и неопходно финансијско залеђе.

Опширније у штампаном издању