Dejvid Veb, konsultant u PR agenciji MmD, smatra da trenutno viđenje Srbije iz Velike Britanije nije realno. Rizik koji biznismeni vide daleko je manji od stvarnog. Srpsko tržište tek treba popuniti novim investicijama

Beograd je centar Balkana. Taj zaključak se sam nameće. Ni u periodu sankcija, tokom devedesetih godina, nijedan od susednih glavnih gradova nije preuzeo primat nad srpskom prestonicom. Sofija je suviše daleko, a Zagreb nije dovoljno velik, pa je logično da se potpisivanjem CEFTA sporazuma o zoni slobodne trgovine, Beograd spominje kao regionalni centar.

Ovako našu prestonicu vidi Dejvid Veb, stručni konsultant u britanskoj PR agenciji MmD. Istovremeno, gospodin Veb je svestan da malo stranaca razmišlja o Srbiji na ovakav način.

– Mi smo mala grupa istomišljenika. Nešto kao „nacionalna manjina“. Ohrabruje nas to što nas je sve više – nasmejao se Veb u razgovoru za Magazin Biznis.

Pravo na političko mišljenje

Sada kada više nisam deo vlade, ističe Veb, imam pravo na svoje političko mišljenje. Možda će se nekome učiniti da sam nekritičan prema Srbiji, ali je veoma lako biti kritičan prema Srbima u poslednjih 20 godina, objašnjava:
– Voleo bih da vidim da se Srbiji pružaju jednake šanse. Sramno je kako se pitanje Kosova tretira u međunarodnoj zajednici. Čovek, zaista, treba da se zapita šta se dešava u svetu kada jedino ruski predsednik sme da iznese svoj stav o tom problemu. To što se legitimna pitanja Srbije ne poštuju kada je u pitanju Kosovo, ima negativne posledice po ekonomski razvoj. 

I ranije, kao službenik britanske ambasade zadužen za ekonomska pitanja, često je isticao da su prednosti naše zemlje „dobra lokacija, jevtina radna snaga, obrazovan kadar i odlično znanje stranih jezika“. Na pitanje da li i njegove kolege, biznismeni iz Ujedinjenog Kraljevstva, dele takvo mišljenje, Dejvid odgovara:

– Ne, nažalost. Malo je onih koji veruju u to. Trenutno viđenje Srbije iz Velike Britanije nije realno. Rizik koji oni vide, daleko je manji od stvarnog rizika. Poruka koju Srbija treba da pošalje britanskim investitorima jeste da je moguć veliki povraćaj uloženog novca, zato što je tržište nezasićeno i što ima velike kapacitete. Priznajem i da postoji dodatni problem: to je nedovoljna informisanost Britanaca o Srbiji. Retki su ljudi kojima je dobro poznato stanje u zemljama jugoistočne Evrope, a posebno u Srbiji. Kao da su padom Berlinskog zida Britanci izgubili tu geografsko-istorijsku nit. Često sam, radeći sa njima kao državni službenik, pre bilo kakvog razgovora o poslu, morao da „održim čas“ istorije i geografije da bi oni shvatili o čemu pričam – požalio se Veb. Ono što većina Britanaca zna, to je da je postajala Jugoslavija, bilo da su dolazili ovde na letovanje, vozili „jugo“ ili pili jugoslovenski „rizling“.

Međutim, Srbija je za većinu Britanaca i dalje zarobljena u devedesetim godinama, u sankcijama, u pričama o Kosovu i Haškom tribunalu. Zbog toga mnoge kompanije propuštaju šanse time što ne dolaze ovde – procenjuje Veb.

– Nedavno sam na ulici razgovarao sa novinarkom BBC-a o tome kakvi su rezultati izbora. Iz tog razgovora sam shvatio da se ova zemlja i dalje predstavlja kao krizno područje i negira se čitav razvoj koji se dogodio u prošlih sedam godina. Ipak, bitno je da se nisu pokajali oni koji su ovde investirali novac– ističe Veb.

Kako bi, onda, trebalo da Srbija popravi svoj imidž i rejting u „adresaru“ investitora?

Prema rečima našeg sagovornika, da bi se popravila pozicija Srbije na svetskoj investicionoj mapi, najpre mora da se shvati da postoji globalno tržište kapitala i da se novac može uložiti bilo gde. Dakle, dovoljno je da se u svetu čuje za jedan ili dva sitna neuspeha i da se u potpunosti poljulja poverenje investitora.

– Postoji mnogo više konkurenata nego što to možemo da zamislimo. Za Srbiju je, na primer, ohrabrujuće to što Češka, Mađarska i Poljska postaju previše skupe da bi bile konkurentne. Najverovatnije se sada težište prenosi na Rumuniju i Bugarsku, nove članice Evropske unije, i zemlje bivše Jugoslavije. U poređenju sa Hrvatskom i nekim drugim zemljama, Srbija je konkurentnija u pogledu cena, a i poslovna klima je mnogo bolja – smatra Dejvid Veb.

Kako prežaliti „jugo“

Tokom razgovora sa Dejvidom Vebom, stiče se utisak da nije naučna fantastika ukoliko srpski biznismeni razmišljaju o izvozu robe na probirljivo britansko tržište.
– To se već desilo, ali u pojedinačnim oblastima. Neke manje firme već izvoze svoje proizvode u Britaniju. Voće, povrće, nameštaj i neke vrste tekstila imaju veliki izvozni potencijal. U Šumadiji postoji kompanija koja se zove „Savršena bela košulja“, koja proizvodi samo za britansko tržište. Takođe, još jedna pančevačka firma izvozi softver u Britaniju. Jasno je da takve stvari uvek mogu da prođu. Zato se ne treba fokusirati i biti uporan da se ostvari nešto što je osuđeno na neuspeh. Konkretno, mislim na izvoz „juga“. Britanija je nekad uvozila taj auto, ali više neće. Dakle, mora da se shvati da fabrika „Zastava“ za deset godina neće postojati, ali će istovremeno raditi veliki broj malih kompanija i na njih treba usmeriti sve snage – kaže Dejvid Veb.

Saobraćaj „spotiče“ biznis

Sve više ulagača, kaže Dejvid Veb, posmatra Balkan kao jedinstveno tržište.
– To ima smisla, ali postoje neke logističke poteškoće o kojima niko ne priča. U nekim stranim firmama se to vrlo dobro zna. Biznismeni koji su zaduženi za ceo region, provode dane i dane u avionu i vozu, ne bi li stigli sa jednog na drugi sastanak. Međuregionalni saobraćaj je veoma loš. Do Dubrovnika se, primera radi, može stići jedino preko Beča i Zagreba – kaže Veb.

Istovremeno, on dobro zna kako se Srbija postupno razvijala iz godine u godinu. Više od pet godina živi u Beogradu, a za Srbiju je indirektno vezan još od 1996. godine, kada je u Londonu, kao državni službenik, bio zadužen za ovo područje.

– Dobro sam upoznat sa Miloševićevim režimom i stanjem u kome se zemlja tada nalazila. Sve je to sada lako zaboraviti, ali u to vreme, kada ljudi nisu imali čak ni struje, ni normalno snabdevanje, to je značilo da jedva ima osnovnih uslova za život. Situacija je u Srbiji sada sasvim drugačija. Ne poričem da postoje problemi, ali su oni drugačije prirode. Uglavnom, ekonomske. I sada ima dosta ljudi koji su siromašni i nezaposleni i koji nisu zadovoljni stepenom kojim napreduje zemlja. Međutim, u ovom trenutku Srbija je priznata kao tržište u razvoju. Tačnije, kao tržište koje se ponovo razvija. U prilog tome govore i brojke. Pre nekoliko godina je samo 30 odsto ljudi bilo zaposleno u privatnom sektoru. Sada je ta cifra udvostručena – kaže Dejvid Veb.

Za razliku od mnogih stranih biznismena koji ovde rade, Dejvid nije potpisao ugovor „na određeno vreme“. Stoga neće biti u situaciji da, kada se ugovor završi, spakuje kofere i ode. On svoju blisku budućnost, kako kaže, vidi baš u Beogradu i Srbiji. U prilog tome govori i činjenica da je nedavno odbio primamljivu poslovnu ponudu za Kanadu. Izabrao je da ostane u Srbiji. Njegovo objašnjenje za takvu odluku je da zaista voli Beograd. I da mu veruje. Velike nade polaže u ljude i u tržište koje tek treba popuniti novim investicijama.

Zagonetno i sa smeškom priznaje da u pozadini ovakve odluke stoje i neki privatni, sentimentalni razlozi. Nezvanično saznajemo da je Dejvid Veb upravo u Srbiji pronašao svoju životnu saputnicu. Ali, on o tim emocijama odbija da javno govori.

A. Nikolić