Југославија је некада била трећи произвођач конопље у свету, а данас је у Србији има на свега 300 хектара, иако је могуће искористити сваки део биљке и употребљива је у грађевинарству, аутоиндустрији, здравству, козметици

Индустријска конопља се враћа у регион

Фото: ирка.орг.рс

Општина Сента и мађарска жупанија Чонград повезале су се у заједнички предузетнички подухват који би требало да обезбеди јачање пољопривреде и развој једне запостављене прерађивачке гране. Заједнички именитељ њихових настојања је биљка конопља, некада широко распрострањена и код нас и на југу Мађарске, али последњих деценија готово ишчезла са њива. Неоправдано, тврде стручњаци, јер је реч о ратарској култури код које је сваки део искористив, и при томе и тржишно врло исплатив.

Због тога су Сенћани, заједно са колегама из жупаније Чонград, предали пројекат у оквиру ИПА, прекограничног програма Европске уније, за едукацију пољопривредника о начину узгоја и неге конопље, али и прерађивача које треба заинтересовати да откупе и прераде конопљу. Пројекат је прошао све претходне сагласности и сада је у фази финалног одлучивања у Бриселу.

„Конопља је код нас готово потпуно потиснута и ово је покушај да се уради њена ревалоризација. Ми смо још пре две године почели да радимо на остварењу ове идеје, док је носилац пројеката са којим конкуришемо код ЕУ кроз ИПА програме, жупанија Чонград. Можемо рећи да се већ први помаци виде, пре две године имали смо 60 хектара под конопљом, лане 200 хектара, а ове године под конопљом је 300 хектара“, каже за Економетар Петар Терзић, помоћник председника општине Сента, задужен за економски развој. Према његовим речима, ове парцеле су, ипак, још увек занемарљиве у односу на некадашње бројке – у бившој Југославији под конопљом је било 110 хиљада хектара, и били смо трећа земља у свету по њеној производњи.

Слична је ситуација и код нашег северног суседа – Мађарске: некада су имали 80 хиљада хектара ораница под конопљом, а данас у свету укупно конопља расте на 60 хиљада хектара.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• ЕКОНОМЕТАР У САРАДЊИ СА УДРУЖЕЊЕМ ПОСЛОВНИХ ЖЕНА: Медицински туризам – услуга од посебног значаја
• КВЕНТИН РОЈЕ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР ДЕЛЕЗА СРБИЈА, НАЈАВЉУЈЕ: Делез ће даље развијати пословање у Србији
• НА ПРОСЛАВИ ЈУБИЛЕЈА ПРОГЛАШЕНИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДА НАЦИОНАЛНОГ ФОРУМА ЗА ЗЕЛЕНЕ ИДЕЈЕ: Иновативни и еколошки
• КОМЕРЦИЈАЛНА БАНКА САОПШТИЛА РЕЗУЛТАТЕ ПОСЛОВАЊА: У првих пет месеци добит 29 милиона евра
• ПЛAСTEНИЦИ СE ШИРE У СEЛУ СAРAOРЦИ, КOД СMEДEРEВA: Дневно испоруче два шлепера поврћа
• ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ: Приврeдници Чaдeжу пoвeрили мaндaт
• ЗВОНИМИР ПАВЛЕК: УСПЕШНА ТРГОВИНА (7): Радикалне промене организације
• Следећи број Економетра излази 5. септембра 2017.