Ненад и Предраг Симић пре тридесетак година напустили су просвету и посветили се најпре производњи грађевинских, а потом пољопривредних машина, сада им се прикључили и синови. Сами су направили већину производних машина и халу од двеста квадрата. Почели смо од нуле и учили, а нашим синовима биће лакше, јер могу да се ослоне на наше искуство, каже Ненад Симић, оснивач и директор „Бравара“
Браћа Симићи са запосленима (слева надесно): Небојша Симић, Немања Симић, Раде Лукић, Влада Јовановић, Предраг Симић, Игор Симић, Иван Симић, Ненад Симић
Браћа Ненад и Предраг Симић из села Мачковац надомак Куршумлије, дипломирани машински инжењери, могли су да раде у просвети и да не брину много за своју егзистенцију, али они су своје професионалне путеве усмерили ка тежој области – металској индустрији. Ненад је по завршетку студија у Нишу две године предавао у Средњој техничкој школи у Подујеву, док је Предраг издржао само једно полугође, а потом се вратио у куршумлијско предузеће „Металац“ у којем је остао до 1996. године.
Још док је радио у Подујеву, Ненад је маштао да оснује своје предузеће, што је и учинио 1992. године, када је регистровао фирму „Пресека комерц“, којој је име дао по селу Пресека на Косову из којег су се пре 140 година доселили његови преци. У почетку је правио грађевинске машине – колица, јапанере за дизалице за бетон и други грађевински материјал, да би 1996. године прешао на производњу прикључних пољопривредних машина. Нова производња, ново име – фирму је назвао „Бравар“. Данас, сматра Ненад, његова производња заслужује неко модерније име, али он не жели да га мења, јер је под тим именом позната у Србији.
– Кренуо сам од нуле, без искуства у обради метала. Почео сам првог октобра 1993. године са једним апаратом за варење и једном брусилицом. Напустио сам просвету и засновао радни однос у својој фирми у којој сам био једини запослени. Предраг је радио у „Металцу“ све до 1996. године, када ми се прикључио као ортак, мада се и раније укључивао у производњу код мене у радионици, подсећа Ненад на своје почетке.
– За производњу пољопривредних машина одлучили смо се зато што живимо на селу, ту нам је кућа, фирма, радионица. Пољопривреда је увек актуелна, држава даје субвенције, шири се. Ту смо пронашли себе, имамо тржиште, додаје наш саговорник.
„Бравар“ је породична фирма у којој раде високостручни кадрови. Поред Ненада и Предрага, ту су и Предрагови синови Немања, мастер инжењер машинства, и Небојша кога од дипломе Машинског факултета дели још неколико испита, као и Ненадов подмладак – Иван, који је пре неколико месеци стекао диплому машинског инжењера, и Игор који је једини са средњом школом. Кренуо је и он на факултет, али се предомислио и вратио се у породичну радионицу. Поред њих, за машинама су још два запослена.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ИМАТИ ЖИГ ЧУВАРКУЋА
- КРОЗ ПРОГРАМ НЕМАЧКЕ РАЗВОЈНЕ САРАДЊЕ ДО ЗАПОСЛЕЊА: Бесплатне обуке за професионалне возаче камиона
- САЈАМ ГУЛФУД – ВЕЛИКА ИЗВОЗНА ШАНСА ЗА ПРОИЗВОЂАЧЕ: Храна из Србије пронашла пут до Дубаија
- Следећи број Економетра излази 6. априла 2021.
