Друштвене мреже и светски портали за продају дали су му идеје за посао, а осликавањем шара са пиротских ћилима и косовског веза, на текстилу и бројним предметима, помирио је у себи тежњу уметника за стваралаштвом и нашао начин за зараду
Бранко Јовановић у свом атељеу – стану
Србија је земља са вишевековном традицијом у ћилимарству. Овај најзначајнији сегмент текстилног стваралаштва, али у складу са потребама 21. века, лепотом шара поново је оживео Бранко Јовановић, магистар графике. Тако су се симболи пиротских ћилима и косовског веза нашли као најлепши украси на уникатним марамама, хаљинама, мајицама које се носе у Америци, Авганистану, Хонг Конгу, Канади, Немачкој, Пољској, Чешкој, Русији и далекој Аустралији.
Бранко Јовановић је рођен у Приштини, где је и дипломирао, потом и магистрирао на Aкадемији уметности. Графике су обележиле почетак његовог рада, а временом су му донеле и посао у примењеној уметности. Лепоту ћилима доживео је још као дете, у кући где су они били украс, а његова бака на разбоју их је ткала. Окружен лепотом симбола софри, ружа, корњача, голубица, уметник у њему није мировао већ их је овековечио на тканинама.
– Ћилим је енергија, а шара пиротског ћилима је за многе енигма. Имамо чиме да се дичимо, али се на старо наслеђе временом заборавило. То ми је и био мотив када сам почео да се бавим овим послом, да осим да зарадим, свету пошаљем слику о другачијој Србији, која има дугу традицију, чије културно наслеђе је богато и разноврсно. Схватио сам, међутим, да многи не разликују наше српске шаре од индијанских а то су најчешћи коментари, каже Бранко.
Почео је од графике и техником „суве игле“ и веровао да је то оно што ће радити и чиме ће се бавити. Испоставило се да се од тога не може лагодно живети. Излагао је у београдским галеријама и био срећан када је део ансамбла Лондонског позоришта купио све његове графике у Графичком колективу. Сталан приход, међутим, није имао. Из маштовитог света уметника ушао је у сурову реалност, сплетом околности када је са Косова 1999. на пет дана дошао у Београд, а испоставиће се да ће остати трајно.
Сарадња са галеријом из Стокхолма која је откупљивала његове графике била је пресудна, јер је од њих добио препоруку да на сајту „Фајн Арт Америка“ представи своје производе. Из једне у другу наруџбину, а по жељи купаца из целог света, почео је да слике са својих графика, заједно са шарама са ћилима, преноси и на конкретне производе.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- НАПРАВИТИ МОБИЛНУ СТРАТЕГИЈУ ЗА ПОСЛОВАЊЕ ЈЕ ЛАКШЕ НЕГО ИКАД: Око 140 милиона малих предузећа у свету, свакодневно користи Фејсбук за пословање
- ЈАНУАР У ЗНАКУ ИЗЛАГАЧКИХ САЈМОВА ЗА ПРОИЗВОЂАЧЕ ДРВНЕ ИНДУСТРИЈЕ: Понуда српских произвођача за светско тржиште
- НА ПАЛИЋУ ОДРЖАН ТУРИСТИЧКИ САМИТ СРБИЈА – МАЂАРСКА 2020: Бањски и сеоски туризам по угледу на мађарски
- Следећи број Економетра излази 3. марта 2020.
