Мере које држава предузима представљају један од начина да се смањи јавна потрошња, а дугорочније гледано, добро би било да то прати и пореска реформа која би стимулисала улагања и ново запошљавање

Присиљени смо да штедимо у време кризе, кад се не штеди. Штеди се кад се имају велики приливи, а кад имаш проблеме треба подстицати привредну активност. То не значи да трошкове државне управе не треба смањити, то је требало урадити и раније, али је ту основно учинити је ефикаснијом. Сад смо ту где смо и мере које се предузимају један су од начина да се смањи јавна потрошња. Дугорочније гледано, добро би било да то прати и смањење оптерећења привреде, односно реформа пореског система која би омогућила стимулисање улагања и ново запошљавање. То су два циља која иду заједно. Због лошег искуства које имамо, није наодмет рећи да не би смело да нам се деси, кад се криза смири, да опет кренемо истом путањом – да надокнађујемо некоме нешто што није добио у претходном периоду. Тако бисмо поново дошли у ситуацију да морамо да „стежемо каиш“ – каже у интервјуу за Економетар Бранко Хинић, генерални директор Сектора за економске анализе и истраживања Народне банке Србије.

• Из економске струке оцењују да ово што се предузима значи својеврсно „гашење пожара“, а да нема плана за наредне године – шта ће се дешавати и предузимати?

– Тако крупне оцене треба узети са резервом. У начелу може да се каже да је тачно да не постоји јасна квантификација о томе шта ће се десити, како би из тога произишли потези који ће се вући наредних година. Разлоге није тешко докучити. Ако не можемо да имамо прецизне прогнозе тзв. Егзогених претпоставки, као што су, на пример, међународна тражња или расположивост кредита, немогуће је унапред прецизно дефинисати ни мере економске политике. Дакле, у оваквим кризним временима немогуће је поуздано предвидети шта ће се десити чак и у 2010. години. Могу се из рукава давати процене, али то није добро. У том смислу добро је што постоји спремност Владе да флексибилно реагује – да се, уколико дође до одступања у претпоставкама, иде на прилагођавање економске политике у унапред очекиваном правцу. То је важно, јер од када је почела економска криза, у свету се буквално сваког месеца смањују раније прогнозиране стопе раста. И Србија је у том погледу пратила општи тренд. Нико више не говори о расту од 3,5 одсто, не кажемо ни да ће бити нула, јер досадашња кретања и промене амбијента указују да је негативна стопа раста готово неминовност. Кад је реч о наредној години, остаје отворено питање када ће криза у светским размерама достићи своју доњу тачку, односно када ће мере, које се предузимају у САД, Европској унији и другим земљама, дати прве видљиве ефекте. Без тога, тешко можемо да рачунамо на повећање пласмана домаћих производа, односно на позитивне стопе раста.

Опширније у штампаном издању