Kovid je prva kriza koja je jako diskriminatorna u odnosu na industriju. Dok je neke razorila, na drugoj strani su iz kovida profitirale industrije koje su bukvalno eksplodirale! To su pre svega industrije vezane za tehnologiju, koje omogućavaju komunikaciju na daljinu. Digitalizacija je jako ubrzana kovidom i zato će struktura ekonomije tehnološki biti bitno drugačija nego pre kovida

Ni jedna kriza do sada nije imala tako različit efekat na razne industrije i to će se osetiti u strukturi ekonomije posle kovida. Pitanje je na koji nivo će moći da se vrate sve industrije koje su vezane za lokalnu i globalnu mobilnost, za druženje i fizičku prisutnost. Zato je moja prva asocijacija na post-kovid ekonomiju ono što je londonski Ekonomist nazvao „90% economy“, a to je da se nikad nećemo vratiti ni na pred-kovid nivo ekonomije, a posebno ne na pred-kovid strukturu ekonomije. Jer, kovid je prva kriza ikada koja je bila jako diskriminatorna u odnosu na industriju. Dok je neke razorila, na drugoj strani su iz kovida profitirale industrije koje su bukvalno eksplodirale! To su industrije i poslovni modeli vezani za tehnologiju, koja prevazilazi ograničenja direktnog kontakta. Digitalizacija je jako ubrzana kovidom, pa su poslovanje i život u digitalnom svetu sada realnost za sve generacije i u svim sferama našeg života. Zato će struktura ekonomije biti bitno drugačija nego pre kovida.

Ovako je Branko Greganović, ekonomista i bankar sa zavidnim menadžerskim iskustvom, koji je prošlih sedam godina proveo na čelu NLB Banke Beograd, a pre nekoliko nedelja je prešao na poziciju savetnika rukovodstva banke, odgovorio na pitanje Magazina Biznis o tome kako je kovid kriza delovala na ekonomiju i šta će biti najvažnije u post-kovid ekonomiji. On upozorava na značaj činjenice da se sada troše velika sredstva da se kovid premosti, da će se kasnije trošiti možda i veća sredstva da se izađe iz kovida, i da zato nije svejedno na šta taj novac ide. U tom smislu, dobar je primer Evropska unija koja od članica traži da ta ogromna sredstva usmeravaju na „zeleni oporavak“, da se post-kovid ekonomija ne bi udaljila od ciljeva održivosti i borbe sa klimatskim promenama.

• Ovo je veliko „resetovanje“ ekonomije, ali se o „resetovanju“ govori od 2008. godine. Šta dobijamo sada?

– Mi, zapravo, od 2008. i 2009. imamo neprekidno štampanje novca, u istorijski neviđenim iznosima. I zato je glavno makroekonomsko pitanje sledećeg perioda – inflacija. Kao ekonomista, verujem da je inflacija pogubna za ekonomiju i društvo, ali u svemu što se dešava vidim scenario u kome je inflacija neizbežna. Pitanje je samo kada će doći do ubrzanja rasta nivoa cena i do kog nivoa će se popeti stopa inflacije u budućnosti. Uz „zeleni oporavak“, inflacija će biti najveći izazov post-kovid perioda.

• Šta nam je do sada donelo plasiranje hiljade milijardi dolara i evra u kovid krizi?

– „Qantitative easing“, odnosno kvantitativno popuštanje je pre svega sprečilo nastanak opšte nelikvidnosti koja bi srušila i domaću i svetsku ekonomiju, ali se sada na to što je jedina prava vrednost „helikopterskog novca“, kači jako puno drugih tema i interesa. Osnovno je pitanje valuta, pre svega šta će se događati sa dolarom i evrom. Ta „igra valuta“ je veoma važna. Ta igra definiše položaj ekonomije praktično u realnom vremenu, iz dana u dan. Uzmimo, na primer, fenomen negativnih kamatnih stopa, zapravo fenomen negativnih prinosa. Dolar i funta nikad nisu ušli u negativnu zonu prinosa, dok je evro jedina međunarodna valuta koja je ušla u negativne kamatne stope. Teško je razumeti razloge zašto jedna valuta uđe u negativne prinose, a druga ne.

Foto: Nemanja Vojnović

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• ĐORĐE VUKSANOVIĆ, GLAVNI DIREKTOR ZA TRANSFORMACIJU, A1 SRBIJA I A1 SLOVENIJA: Operator sa znanjem, ekspertizom i resursima, od koga može da se očekuje više
• MARJANA DAVIDOVIĆ, GENERALNA DIREKTORKA NESTLÉ ADRIJATIK JUŽNI REGION (SRBIJA, CRNA GORA, SEVERNA MAKEDONIJA): Rekordan rast zahvaljujući odgovornom i održivom poslovanju
• SVI SU POČELI SA JAKOM IDEJOM ŠTA ŽELE: Lepota i izazovi stvaranja
• IVAN ZELJKOVIĆ, EVANS MEDIA: Pokupite znanje, ima ga svuda!
• KOMPANIJA SIEMENS USPOSTAVILA MODEL RADA OD KUĆE 2-3 PUTA NEDELJNO KAO TRAJNI MODEL POSLOVANJA: Digitalizacija je ubrzala poslovne cikluse i stvorila nove izazove
• MENADŽERSKI VODIČ: Vreme seniora
• POUZDANOST EKONOMSKIH PROGNOZA MANJA JE TOKOM KRIZNIH VREMENA, ALI I TOKOM NAGLIH OPORAVAKA: Zašto je Banca Intesa najbolji prognozer
• TV SLIKE I PRILIKE: Čisti milioni
• ODREĐEN ROK ZA DOSTAVU KONSOLIDOVANIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2020. GODINU: Pripremanje izveštaja do početka avgusta
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. jula 2021.