Redovno ćemo finansirati sve svoje obaveze, a mere koje ćemo primeniti u narednom periodu samo će pojačati stabilnost i održivost naših javnih finansija na dugi rok

Branko Drčelić

Mislim da je krajnje vreme da se prekine sa bilo kakvim špekulisanjem o bankrotu Srbije, neće ga biti. Naša Vlada radi sve što treba da do toga ne dođe. Redovno ćemo finansirati sve svoje obaveze, a mere koje ćemo primeniti u narednom periodu samo će pojačati stabilnost i održivost naših javnih finansija na dugi rok. Ovako Branko Drčelić, direktor Uprave za javni dug, odgovara na pitanje Magazina Biznis, da li smo, kada je o likvidnosti reč, zaista mirni do marta, kao što to kaže premijer Aleksandar Vučić. Kao neko ko je po zanimanju „čuvar“ zemlje od bankrota, Drčelić uverava da nema razloga za brigu. Plan mera štednje koje Vlada najavljuje, biće dovoljne da preokrenu trend rasta javnog duga:

– Mere će sigurno na srednji rok dati rezultate i stabilizovati učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu. Pored ovih mera neophodno je da dođe do oporavka privrede u narednom srednjoročnom periodu, a to je opet uslovljeno globalnim kretanjima, prvenstveno brzinom oporavka privreda zemalja evrozone.

• Prema ocenama Fiskalnog saveta, kada izdvajanja za servisiranje duga i deficita pređu 15 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), tada obično nastupa kriza likvidnosti. Kod nas su ta izdvajanja preko pet milijardi evra, što je oko 17 odsto BDP. Brine li vas taj podatak?

– Nisam pristalica da se zaključci donose na osnovu jednog ili nekoliko racija. Oni jesu nekada bitni i potrebni, jer nam ukazuju na nužnost preuzimanja nekih aktivnosti kako bi se stanje popravilo. Ako bismo samo te granice koristili u donošenju određenih zaključaka – da li bi to onda značilo da je i Francuska u krizi likvidnosti? Dug te zemlje je oko 95 odsto BDP-a. Pretpostavimo da je prosečna ročnost duga ove države osam godina, deficit oko četiri odsto BDP-a. Onda bi učešće sredstava za servisiranje obaveza prema kreditorima bilo oko 16 odsto. A da li je ta država u krizi likvidnosti? Ja mislim da nije, a nije ni Srbija. Mnogi faktori, pored odnosa makroekonomskih indikatora su bitni, a to su uslovi na međunarodnom finansijskom tržištu, specifičnost pojedinih država, kao što je, na primer, vlasnička struktura hartija od vrednosti koje dospevaju, poverenje investitora u institucije pojedinih država.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• MESEC NOVEMBAR U ZNAKU MEĐUNARODNOG SAJMA NAMEŠTAJA: Obradujte Vaš dom
• NOVA USLUGA U OPŠTOJ BOLNICI MEDIGROUP: Potpuni zdravstveni skrining
• KAKO ONEMOGUĆITI MALVERZACIJE I ZAŠTITITI INVESTITORE I POVERIOCE: Fantom firme “pojele” 255 miliona evra
• UPOZORENJA STRUČNJAKA KOJI PRIPREMAJU PUBLIKACIJU MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI: Srpska privreda dublje tone
• VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
• MEĐUNARODNI SAJAM PREDUZETNIŠTVA BIZNIS BAZA 2014.: Promocija razvoja preduzetništva
• REGIONALNI SAMIT „KAKO POKRENUTI EKONOMSKI RAZVOJ REGIONA I OPŠTINA“: Certifikacija – put razvoja lokalne ekonomije
• NALED I USAID: PRIVREDA PLAĆA 384 NEPORESKA NAMETA OD KOJIH SU 247 PARAFISKALNI: Pet koraka do reforme parafiskalnih nameta
• RADNI SUSRET ČLANOVA I PARTNERA NALED-A SA MINISTROM ODBRANE BRATISLAVOM GAŠIĆEM: Gradovi i opštine moći će da zakupe vojnu imovinu
• UVOĐENJEM SOS SISTEMA FRIKOM DUPLIRAO SKLADIŠNE KAPACITETE: Savremen način skladištenja – SOS
• VEŠTINA KOMUNIKACIJE: Uživajte u aktivnom slušanju
• NIK VREDEN: PROFIT BREND (5): Osvajanje velikih kupaca
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2014.