Пред техничком владом и НБС намеће се важан задатак: да одрже стабилност у финансијском систему и да ни на који начин не угрозе прилив капитала кроз кредитне аранжмане
И да није избора, 2008. би била тешка година из више разлога. Један од основних је висок ниво зависности домаће привреде од трансфера из света који је, веровали или не, данас већи него 90-их година. Отуд је Србија тренутно јако изложена могућем спољњем шоку, јер од тих трансфера зависе и ниво инвестиција и потрошње, као и стање у монетарном и финансијском сектору. Посебан проблем је то што у овој години имамо прилично велике обавезе по основу иностраног задуживања, јер се мора платити око 5,3 милијарде долара. Реч је о 4,2 милијарде главнице и 1,1 милијарди долара по основу камата. То нас излаже ризику који је већи него ранијих година. С друге стране, овогодишњи избори догађају се у амбијенту финансијске кризе која прети да буде глобална. Исход тог процеса још увек не знамо. А за изборне године је већ уобичајено да тада држава много троши. Издаци државе су у тим околностима, свуда у свету па и код нас, изнад неких нормалних дугорочних вредности и то се не може избећи. Осим тога, у изборним годинама не доносе се неке важне стратегијске одлуке. Оне у нашем случају значе одлагање приватизације јавних предузећа, па ни по том основу неће бити прилива. Све у свему, нису повољне околности за одржавање макроекономске стабилности, која је у изборним годинама увек мање или више нарушена. Зато би сви играчи на политичкој сцени морали да поведу рачуна да у свом жестоком политичком надметању не направе велику штету у привреди, смањујући шансе за тако потребан доток капитала.
Ове оцене и упозорења истиче др Бошко Живковић, професор београдског Економског факултета, у интервјуу за Економетар, одговарајући на питање шта ће обележити ову изборну годину.
Сасвим је сигурно да ће један део страних улагача оклевати да улаже у Србију док не буде потпуно јасно у ком ће правцу она убудуће ићи. Какве су Ваше процене, колико тај прилив може бити мањи од очекиваног?– Када је реч о најосетљивијој врсти страних инвестиција, а то су улагања у хартије од вредности, прва три овогодишња месеца обележила је стратегија чекања. Изгледа да нема нових улагања, али доскора није било ни значајнијих повлачења продаје акција. Али, подсетићу да су у другој половини 2007. године ове портфолио инвестиције преполовљене. У првом делу прошле године оне су тежиле 600 милиона долара, а у другом пале на 300 милиона, тако да су за целу 2007. износиле 900 милиона долара.
Стратегија чекања
Та стратегија чекања, уколико не буде драматичних догађаја, вероватно ће се одржати, али то са сигурношћу не можемо предвидети. За сада ту не региструјемо значајније поремећаје, али просто због затишја које сада имамо на Београдској берзи, уз повремене ломове индекса, не можемо бити неки велики оптимисти да ће се у 2008. надмашити њихов ниво из претходне године. Наравно, у овој години и посебно су важне стране директне инвестиције, баш због онога о чему сам већ говорио – да морамо вратити пет милијарди долара главнице и камате. То се не може финансирати из спољнотрговинске размене, јер је она још увек у дубоком дефициту.
Опширније у штампаном издању
