Do pre tri decenije glavni grad Zapadne Nemačke, a sada grad uspomena i muzeja. Ali, niko mu ne može oduzeti Betovena, koji je ovde rođen 1770. godine i čiji bronzani spomenik dominira ispred njegove rodne kuće, jedne od najlepših primeraka graditeljskog stila 18. veka

Spomenik Betovenu, ispred njegove rodne kuće, na jednom od centralnih trgova Bona

Izlet do Bona za stanovnike Kelna ne predstavlja neku posebnu atrakciju, iako se nalazi na samo dvadesetak kilometara udaljenosti. Kada sam ovog avgusta poželela da odemo do Bona, domaćini – Nemci, su me upitno pogledali – zašto? Pa, Bon je mali, ima tek oko 300.000 stanovnika, što je za milionski Keln samo deo njihove metropole. A na moje pojašnjenje da hoću da vidim nekadašnji glavni grad Zapadne Nemačke, gotovo da su se iznenađeno setili da je to nekada bio njihov glavni državni administrativni centar. Jer, otkako su se dve Nemačke ponovo spojile pre 29 godina (1990. godine), Berlin je i faktički i mentalno glavna tačka nemačke države a ta uloga Bona je potpuno izbrisana.

Upoznavanje sa Bonom je, međutim, prijatno iznenađenje, možda baš zbog toga što se malo šta očekuje od, za nemačke prilike, malog grada i nekadašnje prestonice. Grad je strukturisan po najboljem nemačkom šablonu: glavni trg je u samom centru, na trgu dominira gradska kuća, okolo su ulice za šetnju i pešačka zona, jedna od najvećih u nemačkim gradovima; blizu glavnog trga je muzejska četvrt, pa najveća katedrala Minster, koja je i ovog leta bila u rekonstrukciji, a tu, u pešačkoj zoni, je i stara četvrt Bona sa impresivnim građevinama iz 19. i s početka 20. veka. Ipak, najznamenitiji deo centralne muzejske gradske četvrti je rodna kuća Ludviga van Betovena koji se ovde rodio 1770. godine. Veliki bronzani spomenik stoji ispred njegove lepe i velike rodne kuće koja je pretvorena u muzej.

Kada obilaze Bon, turisti obično kreću od stare, barokno lepe gradske kuće Alte Rathaus, koja dominira na trougaonom centralnom trgu koji se koristi i kao pijaca, ili markt, kako to kažu Nemci. Podaci pokazuju da je Alte Rathaus, sagrađena 1737. godine, za vreme vladavine Klementa Avgusta Bavarskog.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• U BEOGRADU ODRŽAN 19. EKONOMSKI SAMIT U ORGANIZACIJI TGI GRUPE: Inovacije su prioritet za bankarski sektor
• PRIVREDNA KOMORA SRBIJE ORGANIZUJE SPECIJALNE OBUKE ZA PRIVREDNIKE: Novo izdanje pravila za međunarodnu trgovinu Incoterms 2020
• REGIONALNA KONFERENCIJA “POVEĆANJE PRODAJE OSIGURANJA U POSTOJEĆIM USLOVIMA“: Čvrsta veza između osiguranja i ekonomskog rasta
• SIEMENS-OVI PROIZVODI ZASNOVANI NA DIGITALNIM PLATFORMAMA ODGOVARAJU NA SVE ZAHTEVE KORISNIKA: Inteligentni elektroenergetski sistemi
• NEVENA PEROVIĆ, RUKOVODILAC SEKTORA PRAVO I COMPLIANCE: Poverenje potrošača stiče se uz fer i transparentno poslovanje
• JESENJI VIVALDI FORUM MOKROGORSKE ŠKOLE MENADŽMENTA „LJUDI SA SVRHOM – HR PRAKSE KOJE PRAVE RAZLIKU“: Zašto je važno imati dobar HR sektor
• SAŠA ŠKUNDRIĆ, DIREKTOR DIREKCIJE ZA LJUDSKE RESURSE VOJVOĐANSKE BANKE AD NOVI SAD, OTP GRUPE: Digitalno bankarstvo stavlja HR pred više izazova
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2019.