„Digitalizacija biznisa“ – šansa ili pretnja za kontroling – tema je ovogodišnjeg, petog po redu, kongresa kontrolera koji se održava u Beogradu 26. maja i koji će okupiti oko 500 učesnika. Organizatori tvrde da je ovo jedino mesto gde praktičari govore za praktičare i da je u tome najvažnija prednost kongresa kontrolera

Kontroleri su ranije bili kao Herodot, otac istorije. Oni su gledali prošlost i pisali istoriju. Danas su kontroleri kao Milan Tarot i oni proriču budućnost. Kontroleri odgovaraju na pitanja: „Ako Agrokor ode u stečaj, daj nam projekciju koliko će to uticati na naš EBITDA do kraja 2018. godine?“. Ili, drugo pitanje: „Ako Lidl otvori svoje prodavnice u trećem kvartalu, koliko će to da poveća naš promet do kraja 2017. godine?“.

Ovako je duhovito i ilustrativno odgovorio Bojan Šćepanović, direktor Menadžment centra Beograd (MCB), na pitanje Magazina Biznis o očekivanjima od Petog kongresa kontrolera koji se održava u Beogradu 26. maja. Jer, ovo je peta godina kako MCB održava kongres za one koji se bave, po savremenoj klasifikaciji zanimanja, kontrolingom, dok su nekada to bila odeljenja za plan i analizu. U moderno doba, jedna od definicija glasi da je „kontroling menadžment filozofija čija je uloga povezivanje podataka u jednu celinu kako bi se dobio panoramski pregled poslovanja“. Kako se očekuje, ovogodišnji kongres će okupiti oko 500 posetilaca i dvadesetak govornika i panelista sa centralnom temom „Digitalizacija biznisa“ i pitanjem – da li je to šansa ili pretnja za kontroling. Bojan Šćepanović tvrdi da je prednost ovog kongresa u tome što je bitno različit od drugih:

– Nemam želju da nekog uvredim, ali na ovom kongresu nećete videti nijednog govornika koji dolazi sa strane političara, ministra, predstavnika asocijacije, udruženja, komora, profesore, nezavisne analitičare… Jednostavno, ovde isključivo govore praktičari – i to za praktičare. To je i razlog zašto smo od početnih 130 učesnika došli do skoro 500 učesnika – kaže Šćepanović.

• Jedna od teza ovogodišnjeg majskog kongresa odnosi se na to koliko je digitalizacija izmenila posao kontrolera. U vezi sa tim – o kakvim promenama je reč, kako im se prilagođavati i kakve informacije mogu da očekuju učesnici petog kongresa?

– Moja majka je radila kao kontroler (planer i analitičar) 1967. godine. Njoj je bilo potrebno 60 dana da uradi analizu finansijskih izveštaja jedne kompanije, a ponekad nije ni mogla da napravi analizu, jer nije bilo dostupnih informacija. Ona je pravila analizu na 30 strana papira.

Ja kao kontroler, 2017. godine, uradim analizu finansijskih izveštaja za pet minuta. I tu analizu pošaljem menadžeru preko Vibera. Sa 60 dana na pet minuta. Sa 30 strana papira na ekran mobilnog telefona veličine oko pet inča.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE O POSLOVANJU PRIVREDE SRBIJE U 2016. GODINI: Završni računi kao ogledalo poslovanja
• SVETSKI SAJAM HRANE “TUTTOFOOD 2017” OBORIO REKORDE PO BROJU IZLAGAČA I POSETILACA Srpska delegacija na sajmu hrane u Milanu
• PREMA ISTRAŽIVANJU “EVROPSKE NAVIKE PLAĆANJA” IPSOS-a I EOS-a: Svaki treći račun u Srbiji ne plaća se na vreme
• BANKA INTEZA POKRENULA PETI GODIŠNJI CIKLUS INTEZA FARMER Takmičenje za
  najuspešnije poljoprivrednike
• ALEKSANDAR RUŽEVIĆ: Hiljadu radnih mesta u Coca-Cola sistemu podržava još 10.700 u privredi
• REVIZIJA I RAČUNOVODSTVO: Kada direktor treba da plaća poreze i doprinose
• Mladi žele više prakse, pa u inostranstvo
• FELJTON: PITER DRAKER Upravljanje pomoću ciljeva i kontrole
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2017.