Почео је скромно, правио хладно цеђено уље и учио на сопственим грешкама јер није било ни литературе ни искуства које би “поткрадао”. Данас има 12 радника, извози у Енглеску и Немачку и трага за новим ретким лековитим уљима
Иван Перчић спремао се за другачију врсту животног пута – студије филозофије и социологије у Љубљани подразумевале су каријеру теоретичара. Уместо тога, он данас зарива руке у хрпе семена сунцокрета, бундеве, пшенице, између прстију растрљава ретка биљна уља пробајући њихову густину, арому и постојаност и у чврстој је вези са земљом и њеним плодовима. Филозофију живота он данас посматра и кроз визуру задовољства које може да доноси посао. Аналитичари би рекли да му је права информација преокренула животни пут, и вероватно би били у праву.
Нештедимице сам користио најбољу тековину Титовог режима и као студент много путовао.
Почетком и средином осамдесетих у Европи су се отварале продавнице такозване здраве хране, а након Чернобиља и мене је привукла макробиотика, присећа се Перчић. Уз помоћ новца рођака успео је да 1989. године оствари своју идеју и формира приватну фирму “Сунцокрет” у Хајдукову, селу надомак Суботице. Купио је рабљене машине, у ствари, најстарије које је нашао – 120 година стару аустријску пресу којом се на традиционалан начин добија бундевино и сусамово уље. Почео је скромно, правио хладно цеђено уље и, како каже, учио на сопственим грешкама јер није било ни литературе, ни искуства које би “поткрадао”. Изузетно је захвалан стручњацима новосадског Технолошког факултета професорима Јовану Туркулову и Ђерђу Карловићу, са одсека уља и масти, који су му много помогли у раду.
Опстао из ината
Осим што је производио хладно цеђено уље, Иван Перчић је имао и пржионицу и користио је за пржење кикирикија, ражи, радио је услужно за друге, да би 1993. године банкротирао. Није имао избора него да наредне године услужно ради за “Агросеме Панонију” и на седам својих производа ставља њихову етикету.
Пословна сарадња требало је да буде окончана преузимањем “Сунцокрета” чији су производи добили и награде на Пољопривредном сајму, али га је некоректна понуда у односу на процењену вредност фирме увредила и учврстила у намери да сам настави производњу.
