Slovenija je u određenim momentima usvajala i po 120 zakona u jednom danu, dok je bugarski parlament usvajao neke zakone na engleskom, jer nije bilo više vremena za prevođenje. To pokazuje koliki će napor i naš parlament morati da uloži da bismo uhvatili priključak za EU

Kada je u jednom intervjuu nedavno rekao da bi, simbolike radi, “Srbija u EU mogla da uđe na Vidovdan 2014.” odmah je u delu javnosti svrstan “među one političare vidovnjake koji olako licitiraju sa datumom ulaska naše zemlje među evropsku dvadesetsedmoricu”. Reakcija drugog dela javnosti svela se samo na jednu rečenicu: “Ma, Boža je nepopravljivi optimista”.

Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije i čovek koji je na čelu tima za pregovore sa EU, za sebe, međutim, kaže da je razumni optimista, a za Biznis magazin objašnjava šta to znači i da li je Vidovdan 2014. samo njegova želja ili realnost.

– Mislim da je 2014. godina realan rok za naš ulazak u ravnopravno članstvo u EU. Vidovdan 2014. sam pomenuo sa namerom da malo provociram javnost i da ona počne više da se bavi pitanjem naših evroatlantskih integracija. Mislim da sam u tome uspeo. Ali, istovremeno, namera mi je bila i da podsetim na to da su ciklusi u životu EU veoma važni. Jedan ciklus je budžetski, drugi izborni, i oni se poklapaju upravo 2014. godine. A to je i momenat kada ćemo i mi biti realno spremni za ulazak u evropsku porodicu i prihvatljivi za EU. Na sve to, onda, možemo da dodamo malo istorije i simbolike.

Put do tog cilja neće biti jednostavan. Da li u vladi postoji čvrsta rešenost i spremnost da se priključenju EU da apsolutni prioritet?

– Mislim da deklarativno nema nikakve prepreke da ubrzano radimo na našoj integraciji sa EU. To ćemo, međutim, morati da dokažemo i konkretno, onim šta i kako činimo. Što se tiče vlade, dokaz će biti to da li ćemo u ubrzanom ritmu uspeti da pripremimo zakonske predloge i pošaljemo ih parlamentu na usvajanje. To će umnogome zavisiti od toga koliko ćemo uspeti da promenimo strukturu određenih ministarstava, kako bi više radila na usklađivanju propisa sa zakonodavstvom EU i da obučimo našu administraciju da se “evropski” ponaša prema građanima. Na ovom nivou naših odnosa sa EU sveukupni kapacitet administracije je korektan i tu dobijamo sve pohvale naših partnera. Ali, u Misiji Hrvatske koja radi na njenom priključenju EU je, recimo, 80 diplomata. Mi smo daleko od toga. Kod njih, u određenim momentima, radi i do 12.000 ljudi na poslovima evropske integracije, a mi smo daleko od toga. Zato, ne treba samo da pričamo o evropskim integracijama, misleći da se taj proces svodi na potpisivanje jednog sporazuma, nego da pripremimo prvu generaciju svršenih studenata koja će da radi za našu administraciju i koju ćemo poslati u administraciju EU, da bi se obučili za ogroman posao koji nas čeka. Jednom rečju, kapacitet se stvara.

Kontraciklus

– Moja najveća bojazan nije toliko vezana oko naše koalicije, ni spremnosti da se preduzmu hrabre i ponekad nepopularne mere, nego za međunarodno okruženje. Sada, kada je ponovo stvorena većinska vlada koja je spremna da nastavi sa reformama, pitanje je da li će okruženje biti takvo da to omogući. Jer, na međunarodnom tržištu dolazi do pada, privredni rast će verovatno biti manji od očekivanog, burna su kretanja na berzama, centralne banke povećavaju referentne kamate, i zato, ukoliko želimo napred, moraćemo da budemo još hrabriji da bismo iskoristili nešto suženiji prostor. Ali, Srbija koja izvozi 0,9 miliona dolara u Japan, a šest u Kinu i još nije dotakla neka tržišta, ima prostor koji može da iskoristi delimično kroz razvoj tradicionalnih industrija, ali i onih sofisticiranijih, zasnovanih na tehnologiji znanja. Za to su nam potrebni savezi sa liderima u tim novim tehnologijama, kao i savezi sa novim jakim ekonomskim grupama, kao što su Rusija, Indija, Kina koje će tražiti način da učestvuju sve više na tržištu Evrope, objašnjava Božidar Đelić.

Šta je sa kapacitetom parlamenta?

– Kada znamo da je Slovenija u određenim momentima usvajala i po 120 zakona u jednom danu, a da je bugarski parlament usvajao neke zakone na engleskom, jer nije bilo više vremena za prevođenje, pa su to činili naknadno, to pokazuje koliki napor će i naš parlament morati da uloži da bismo uhvatili priključak sa vozom koji žuri ka EU. Verujem da će promena poslovnika ubrzo uslediti, ne da bi se onemogućio bilo koji poslanik i još manje opozicija da kritikuju vlast, jer to jeste suština demokratije, nego naprotiv, da ne bismo imali permanentno zloupotrebu skupštinske govornice za besmislene napade na vladu. Pravi test za srpski parlament biće da do kraja godine usvoji 44 zakona koji su određeni kao naša evropska agenda. A kraj godine je, ne zaboravimo, jako blizu.

Saradnja vlade i parlamenta je više nego potrebna kako se ne bi ponovio slučaj sa ratifikacijom CEFTA 2006…

– Mi smo razgovarali sa predsednikom parlamenta Oliverom Dulićem i rukovodstvom Skupštine Srbije oko budućeg rada. Nadam se da će CEFTA 2006. ipak biti ratifikovana na vreme, ali moram da istaknem da mi se ne sviđa to što sve radimo opet u poslednjem momentu, mada kasnimo nekoliko nedelja. Ne bi valjalo da je reč o kašnjenju od nekoliko meseci jer mi moramo da nadoknadimo 13 meseci zastoja u evropskim integracijama i da ovo što je pozitivno u našoj ekonomiji pretočimo u velike političke promene koje će dovesti do toga da se Srbija afirmiše kao jedna od najrazvijenijih država ovog regiona.

Opširnije u štampanom izdanju