Домаћи сектор малих и средњих предузећа има већи утицај на привредне токове и развој у Србији од оног у ЕУ, где постоје снажна средња и велика предузећа

Мада неспорно има помака у амбијенту за отварање и рад малих и средњих фирми, што даје и одређене резултате, доста је и онога што им спутава рад. Ту, пре свега, мислим на фискални сектор и скупе кредите. Томе треба додати и компликовану тендерску процедуру за јавне набавке државе.

Овако је за Економетар оценио садашње стање у сектору малих и средњих предузећа др Благоје Пауновић, професор београдског Економског факултета и директор Научноистраживачког центра на овом факултету. При томе, подсећа да је увек доста комплексно мењати целокупан амбијент, па није ни реално преко ноћи очекивати неке драстичне промене. Зато је добро поћи од питања да ли постоји добар правац, да ли је он осмишљен и да ли постепено даје резултате. Ако се овај сектор посматра из те визуре, може се оценити да је трасиран добар правац и да има помака у законској регулативи: лакше иде регистрација, основана је Агенција за мала и средња предузећа, нешто се мења и у фискалној сфери.

Јавне набавке

– И даље тврдим да држава својим јавним набавкама може значајније да помогне малим предузећима, набављајући нешто и од њих. То се веома ретко дешава због компликоване тендерске процедуре да би се уопште учествовало у томе. Наш закон о јавним набавкама је посебна прича, али је сасвим сигурно да он не стимулише МСП да учествују на тендерима и да, ако прођу, држава од њих набави оно што јој је потребно – истиче др Пауновић.
У вези с тим, он подсећа да у неким земљама постоји систем аутоматског обавештавања о одређеним потребама, како би мале фирме знале за то и могле да се заинтересују и конкуришу. Има и земаља које одређеним поступком обавезују велика предузећа да одређени постотак (рецимо 30 одсто) компоненти, које иначе купују, набављају од малих.

У том контексту др Пауновић подсећа да се сада мала и средња предузећа рачунају заједно са предузетницима, са радњама, што омогућава упоређивање са земљама ЕУ. Тако посматрано, у 2005. години, као години за коју постоје последњи коначни подаци, било је укупно око 280.000 оваквих привредних субјеката. У том броју, радњи је било око 202.000. Број средњих предузећа, којих и даље има мало, повећао се у 2005. години, у поређењу са 2004, за 3,29 одсто. То је последица реструктурисања неких великих система, односно јавних предузећа. На пример, из ЕПС-а је издвојено десетак средњих предузећа. Из ЈАТ-а их је издвојено неколико. Слично је и са неким другим јавним предузећима, подсећа др Пауновић.

И даље мало МСП

Међутим, често се дешава да није дошло до суштинског реструктурисања, него су ова предузећа и даље у проблемима. Каткад су издвојена предузећа искоришћена да се матичне фирме ослободе вишка запослених. Тако је домаћи сектор средњих предузећа, и поред извесног пораста њиховог броја, по својим перформансама, још увек веома слаб.

Мали су незаштићени

– Други врло важан сегмент везан је за тржиште, за тржишне законитости и спречавање монополског понашања великих трговачких система. Ово што се сада дешава са повећањем концентрације трговине, просто гуши мале трговце и они полако губе трку. У мале продавнице се све чешће иде за неке хитне набавке. Јер, све више је оних који се снабдевају код великих, где се купује све што је потребно за десетак дана. То је тренд и у свету, а мали трговци на то могу одговорити само сопственим повезивањем. Мали, дакле, трпе због монополског понашања великих, а ту би држава морала да реагује – каже др Пауновић.

Ако се ова предузећа посматрају са аспекта оног чиме се баве, ту нема неких битнијих промена. Скоро 69 посто малих и средњих предузећа и радњи концентрисано је у три делатности, а то су трговина, поправке и неке друге услуге. У прерађивачкој индустрији их је 16,1 одсто, а у саобраћају скоро 11 посто. Овај сектор је и познат по томе што се ‘’окреће’’ тамо где је велика радна интензивност, а мала капитална улагања, а то су углавном услуге, трговина и сличне делатности, напомиње др Пауновић.

Генерално гледано, за нас и није толико значајан квантитативан раст сектора малих и средњих предузећа, колико раст запослености. Важно је, наиме, да та предузећа добро послују и да се развијају – наглашава наш саговорник.

Шта се може урадити

Тога већ има, па овај сектор представља најдинамичнији и најефикаснији део домаће привреде. Тако, на пример, мала и средња предузећа учествују у укупном приходу привреде са 66 посто, 55 посто у формирању бруто додате вредности, која се сада рачуна на другачији начин и упоредива је са ЕУ, и 50,4 посто у формирању профита. Ако се посматра само запосленост у привреди, она учествује у њој са 60 посто. У 2005. години ту је радило 810.000 људи и биће их све више.

Паралела са ЕУ

– Ако се анализира структура предузећа по величини, може се запазити да је Србија, на први поглед, слична структури у ЕУ, са њених 19 чланица. Али, њихов утицај на привредну активност је знатно другачији. Наш сектор малих и средњих предузећа има већи утицај на привредне токове и на укупан развој Србије, него што га има онај у ЕУ. За то постоје два повезана разлога. Прво, многа велика предузећа у Србији су и даље у државном и друштвеном власништву, недовољно су ефикасна, чак и она која су приватизована, а многа још нису прошла ни фазу сопственог реструктурисања. Отуд су МСП код нас синоним за приватну привреду, јер их веома мало има у неком другом облику власништва. Друго, развијене привреде имају снажна средња и велика предузећа, имају мултинационалне компаније, које вуку привреду – каже др Благоје Пауновић.

– Треба се само присетити да смо средином 2002. године први пут „прешли Рубикон“, јер је у овом сектору било запослено више од 50 одсто укупне запослености. То је била драстична промена и после тога се тај тренд наставља. Тако је у 2005, у поређењу са 2004. годином, забележен пораст запослености од 7,7 посто, што није мало – наводи др Пауновић.

А на наше питање шта је то што није стимулативно да би се убрзао раст малих и средњих предузећа, др Пауновић кратко одговара – високи порези. У вези с тим, он подсећа да је 2006. измењен закон о обавезном социјалном осигурању и да је просечно пореско оптерећење плата смањено са 73,6 на 62,7 одсто. То је, међутим, и даље висока стопа и терет за предузећа. Истовремено је изменама закона о порезу на доходак грађана, који погађа у суштини физичка лица, дошло до обрнуте тенденције: смањен је део који је неопорезован са четири на три просечне плате у Републици, на годишњем нивоу.

С друге стране, дошло је до пораста неких стопа изнад дела који је неопорезован, кад се пређе одређена сума. А то опет значи да је негде дошло до пораста пореског терета.

– У целини гледано, имамо прерасподелу између појединих група, не само грађана него и дела предузетника. Због тога би нешто шира пореска ослобађања и ниже пореске стопе, били заиста стимуланс овом сектору. А када је реч о тзв. пореским кредитима, они уопште нису примерени малим предузећима. Јер, да бисте га добили морате да имате улагања од чак 600 милиона динара и да запослите 100 људи. То су стимуланси за велика предузећа. Моје је мишљење да при старту мале фирме држава треба да се одрекне дела својих прихода за било какав облик улагања. Са друге стране, она може да утиче и на страну прихода малих и средњих предузећа, кроз олакшано кредитирање овог сектора, будући да су сада и камате високе – каже др Пауновић.

Он истиче да у Србији још не постоји ни фонд почетног капитала (старт-ап), који имају многе земље. Такав фонд би, уз минимално администрирање, кредитирао људе да крену са послом, да се самозапосле, а то се увек може повезати са едукацијом. Национална служба запошљавања даје нешто пара у те сврхе, али су то мала и недовољна средства.

– Ипак, има и неких добрих наговештаја кад је реч о кредитирању. Србија полако улази у зону нижег политичког ризика и то ће свакако утицати на већи прилив капитала. Запажа се да неке банке сада добијају квалитетне изворе финансирања из иностранства. По извештајима Светске банке, Србија из земље са успореним развојем улази у категорију оних са убрзаним привредним развојем, што ће сигурно допринети приливу квалитетних дугорочних извора финансирања, који би ишли и ка сектору МСП, на комерцијалној основи. То би било веома добро, оцењује др Благоје Пауновић.

К. Секулић