У средњорочном периоду не треба очекивати значајније повећање броја малих и средњих предузећа јер су за сада исцрпљени предузетнички потенцијали
Благоје Пауновић
У Србији је настао релативно задовољавајући број малих и средњих предузећа па су, за сада, исцрпљени предузетнички потенцијали. Зато у средњорочном периоду не треба очекивати значајније повећање њиховог броја. Сада би требало да дође до консолидације, до квалитативних промена и јачања улоге малих и средњих предузећа, односно да један број микро предузећа прерасте у мала, док ће нека од малих постати, по својим потенцијалима, предузећа средње величине. Таква консолидација овог сектора, који спада у највиталнији део домаће привреде, уобичајена је и у другим земљама у транзицији.
Овако је др Благоје Пауновић, професор Економског факултета, оценио за Економетар достигнути ниво развоја малих и средњих предузећа у Србији. Он истиче да и даље недостају специфичне институције намењене финансирању овог сектора, као што су, на пример, фондови такозваног „смелог капитала“, иако постоје одређени помаци у активностима Фонда за развој и одобравања старт-ап кредита. Али, и ту се држава превасходно оријентисала на мање износе финансијске помоћи, наводи др Пауновић, па неке озбиљније пословне подухвате релативно већих средњих предузећа нема ко да прати. И у анкетама, које је радила Агенција за мала и средња предузећа заједно са мрежом регионалних агенција за развој, указује се на ове проблеме, као и на то да нема довољно информација о новим технологијама и о стручњацима одређеног профила.
Значи ли то да су неки стари проблеми поново дошли до изражаја?– Управо то се десило. Тако рецимо малим и средњим предузећима и даље нису доступне јавне набавке иако је било неких наговештаја да ће се, изменама закона, то исправити. Подсетићу да је држава велики купац и да самим тим може да подстакне тражњу, а тиме и привредну активност овог сектора. У свету постоје бројни модели који обавезују велика предузећа да на том пољу сарађују са малим. Затим, код нас постоји и проблем претераног администрирања и дугих процедура.
Сенку на напоре државе да преко старт-ап кредита поспеши веће запошљавање баца процена да једна трећина младих ради на црно, односно да нису пријављени. Како то коментаришете?– Код нас је сива економија и даље доста распрострањена. Процене варирају али ми се чини да је релевантна она по којој и до милион људи учествује у томе, укључујући и оне који су запослени на прековременим и сличним облицима рада. Сива економија је озбиљан проблем у свакој земљи и то из два кључна разлога. Први је што тако буџети остају кратких рукава, а други што је то нелегална конкуренција онима који плаћају све порезе и доприносе, па самим тим не могу бити ценовно конкурентни са другима који то не чине.
Опширније у штампаном издању
