Ako budemo imali sreće i dobijemo mrežu Mobi 063, napravićemo savremenu mobilnu telefoniju sa najvećim tehničkim kvalitetom usluga i povoljnim cenama. Ponovo ćemo uraditi brending i kompletno promeniti sve što se odnosi na imidž ove kompanije

“Ako ne uspe naša ponuda za kupovinu mreže Mobi 063, držaćemo i dalje Srbiju na oku. Možda ćemo biti zainteresovani za treću dozvolu u mobilnoj telefoniji, ali na to nećemo trošiti mnogo vremena. Jer, do treće dozvole za mobilnog operatera u Srbiji proći će dve ili tri godine”.

Ovako u razgovoru za Magazin Biznis odgovara Bjorn Johan Flakstad, direktor projektnog razvoja norveške telekomunikacione kompanije Telenor, koji je nedavno boravio u Beogradu. Telenor je međunarodni operater koji sa još sedam kompanija učestvuje u kupovini srpske mreže Mobi 063, što bi trebalo da se okonča aukcijskim, javnim nadmetanjem krajem jula.

Norveški Telenor ima iskustvo u poslovanju u bivšoj Srbiji i Crnoj Gori, jer je 1995. godine osnovao crnogorski Promonte, kao suvlasnik, a od 2004. godine je stopostotni vlasnik. Telenor je jedan od najvećih provajdera mobilnih usluga na svetu, sa oko 90 miliona korisnika u Skandinaviji, Mađarskoj, Maleziji, Bangladešu, Pakistanu, Tajlandu i Ukrajini.

Na nedavnoj prezentaciji poslovanja Telenora u Beogradu, gospodin Flakstad je rekao da njegova kompanija još nije odlučila koliko će novca ponuditi na aukciji za kupovinu Mobija 063. To će biti jasnije po završetku analiza koje pripremaju ovlašćeni stručnjaci Telenora. Za sada se zna da je minimalna cena 800 miliona evra, što dalje znači da bi za 1,1 milijardu evra mogla da se dobije cela kompanija.

Žene iz Bangladeša

Kako to da je Telenor, kao razvijena kompanija sa severa Evrope, iz zemlje sa visokim standardom kao što je Norveška, odlučio da ode i posluje u siromašnim delovima sveta kao što su, na primer, Bangladeš i Ukrajina?

– Gotovo je neverovatno, ali smo slučajno počeli da poslujemo u Bangladešu. Naime, kod nas je pre nekoliko godina došao mladi, poslovni čovek Junius iz Bangladeša koji je tamo imao Gramin banku. Kreditirao je žene da započnu sopstvene poslove, najčešće u tekstilnoj proizvodnji i konfekciji. To je bilo dobro, jer su žene redovno vraćale kredite. I postigao je fantastičan uspeh. Ali, pošto je Bangladeš siromašna zemlja i nema svuda fiksnu telefoniju, često je bio potreban i jedan dan hoda da se negde ode, da se vidi da li je stigao materijal koji je ženama potreban za šivenje. I onda se Junius dosetio da Telenor može da mu pomogne. Došao je kod nas u Norvešku i mi smo mu izašli u susret. Počeli smo da poslujemo 1998. godine i to sa malim obimom. Telenor je počeo sa nečim što bi moglo da se zove – seoski telefon. Ali, u Bangladešu ima 130 miliona ljudi i videli smo da tržište može da primi 10 miliona mobilnih telefona. Sada Telenor u Bangladešu ima oko 6,4 miliona pretplatnika a tamo rade još tri mobilna operatera. A pošto su oni siromašni i najčešće nemaju ni struju, onda su se specijalizovali za solarne baterije za mobilne telefone koje koriste. Osim u Bangladešu, Telenor je razvio poslovanje i u Pakistanu, Tajlandu, Maleziji. A što se tiče Ukrajine, to je velika zemlja, ima 57 miliona stanovnika i nama je ponuđen manjinski udeo u kompaniji. Sada smo većinski vlasnik i imamo oko 15 miliona pretplatnika – kaže gospodin Bjorn Johan Flakstad.

 Zvuči neverovatno (vidi sliku), ali gospodin Bjorn Johan Flakstad radi već 40 godina u Telenoru! Do prošle godine bio je generalni direktor raznih Telenorovih kompanija, poslednja u Švedskoj, a u proteklih nekoliko meseci je direktor za Srbiju.

“Ja sam odgovoran za sve što se ovde dešava do trenutka dok preuzmemo kompaniju Mobi 063, što bismo želeli da se dogodi, a kada sve stane na noge, onda ću otići na neko drugo mesto. Naše odeljenje se zove Globalna ekspanzija, a moj tim je mala grupa ljudi koja traži nove poslovne prilike”, kaže gospodin Flakstad.

Pa, pošto nam je uvod u razgovor bila “loša vest”, da sada pređemo na “dobru vest” – šta ako Telenor uspe u kupovini Mobi 063? Kakvi su planovi razvoja u Srbiji, ako postanete vlasnik Mobi 063?

– Srbija za sada ima dva mobilna operatera. Ne znam precizno da li je pokrivenost ovog tržišta 50 ili 55 odsto, ali je izvesno da postoji mnogo prostora za rast u narednim godinama. Ako budemo imali sreće i dobijemo mrežu Mobi 063, napravićemo savremenu mobilnu telefoniju koja će imati plan razvoja za tehnički kvalitet za pružanje usluga, za pakete, usluge prema korisnicima, distribuciju proizvoda, povoljne cene… Razume se, ponovo ćemo uraditi brending i kompletno promeniti sve što se odnosi na imidž ove kompanije. Mobi 063 će dobiti novo ime.

Profil “Zvezde Severnjače”

Norveška kompanija Telenor, metaforično “Zvezda Severnjača”, posluje u 12 zemalja, ima 90 miliona korisnika i zapošljava više od 30.000 radnika od čega 19.400 u inostranstvu. Pozicionirani su u jugoistočnoj Aziji, centralnoj i istočnoj Evropi i, razume se, u nordijskim zemljama. Sredinom devedesetih godina Telenor je ušao na Balkan i danas posluje u Crnoj Gori gde je vlasnik operatera Promonte, a u Mađarskoj je vlasnik kompanije Panon GSM.

Počeci Telenora su iz 1855. godine a u mobilnim komunikacijama je pionir, jer je još 1966. godine ova kompanija predstavila prve projekte. Ranih devedesetih Telenor je uveo GSM uslugu a od 2004. godine i usluge treće generacije. Prihod Telenora od 1998. godine raste po stopi od 13 odsto. U 2005. godini prihod je iznosio 10,4 milijarde američkih dolara. Akcije Telenora kotiraju se na berzi u Oslu i na Njujorškoj berzi.

Dok ste se pripremali za konkurisanje u kupovini mreže 063, upoznali ste se posredno sa ekonomskom situacijom u Srbiji. Kako biste to prokomentarisali, imajući u vidu razvoj ovog regiona?

– Srbija me sada pomalo podseća na Budimpeštu iz 1994. godine. Ubeđen sam da će razvoj u Srbiji biti sličan kao i u drugim zemljama ovog dela Balkana. Pre ili kasnije Srbija će postati članica EU i čini mi se da i ovde razvoj mobilne telefonije ide brže od opšteg ekonomskog razvoja. To smo videli u Mađarskoj, u Ukrajini… Na primer, kada smo odlučili da poslujemo u Ukrajini, svi su komentarisali da je Ukrajina veoma siromašna, ali smo svi videli da se mobilna telefonija brzo razvijala a sa njom i ekonomske promene. Siguran sam da će se i Srbija brzo razvijati. Za deset godina Srbija će sigurno biti deo Evropske unije.

Ima procena stručnjaka da je budućnost Srbije u razvoju informacionih tehnologija? Šta o tome mislite?

– Informacione tehnologije se na mnogo načina oslanjaju na mobilnu telefoniju. Mnogo toga se dalje razvija na osnovu mobilne telefonije. Na činjenici da možete da komunicirate dešavaju se razni pronalasci. U svetu mnogi inventivni ljudi sede, razmišljaju i rade kako bi mogli da ponude još neku uslugu u mobilnoj telefoniji. Kada govorimo o komunikacijama, to za mene znači da mogu uvek da budem u poslovnoj komunikaciji sa svima. Upravo u poslovnim situacijama mobilna telefonija mnogo znači. Imao sam prijatelja Mađara od koga sam saznao da je tamo pre 1990. godine bila dramatična situacija sa telefonima. Postojala je samo fiksna telefonija, a na broj se čekalo i do 10 godina. Danas mnoge poslove obavljaju upravo preko mobilnog telefona i prilike su slične kao i u mnogim razvijenim evropskim zemljama.

R. Nikolić