Без обзира на то где се налази, капитал увек има неодољиву жељу да расте. Ову његову особину добро су искористиле нације којима је стало до бржег раста укупног богатства. Приметићете, притом, жалосну чињеницу да је (у прошлости а и данас) у други план потискивано питање како је то растуће богатство распоређено на друштвене класе.

Данијел Цвијетићанин

И поред прихватања капитализма, као неспорно ефикасног привредног поретка, у сваком друштву манифестује се готово општа осуда бездушности и грабежљивости капиталиста. И код нас бахате манифестације моћи и прекомерне потрошње (виле, јахте, џипови, лепе спонзоруше…) иритирају „малог човека“, осим ако се, стицајем невероватних околности, и сам случајно не нађе у улози богаташа. Изгледа да би сви волели капитализам без капиталиста, или капитализам у којем би сви били капиталисти. Али ни једно ни друго није могуће.

Опширније у штампаном издању