Za Arika Gilboa, direktora “Don kafea”, i njegovu suprugu Smadar, sve može da bude turistička destinacija. Dovoljno je samo da sliku mesta vide na razglednici ili u nekoj knjizi, upale automobil i krenu. Tako su za dve godine obišli pola Srbije. A kad ne “prežu” svog četvorotočkaša, ona nabavlja namirnice, a on u super marketima posmatra kako se prodaje “don cafe” i razgovara sa kupcima
U prtljag spakuju samo kartu Srbije. Potom Arik Gilboa, generalni direktor “Donkafe”, sedne za volan, njegova supruga Smadar izabere destinaciju i njih dvoje kreću na putovanje. Ukoliko je nekoliko dana pre vikenda gospođa Gilboa na razglednici, slici ili u knjizi videla neko interesantno mesto onda je vrlo verovatno da će njihov auto krenuti u tom pravcu. Tako su za dve godine, koliko žive u Beogradu, obišli Palić, Zlatibor, Kopaonik, Staru planinu, vojvođanska sela i usput se zaustavljali u raznim gradovima. Ovako obično izgleda njihov vikend otkako su iz Izraela stigli u Srbiju.
– Mislim da ne postoji nijedan kutak u našoj zemlji koji nismo obišli. Tako je bilo otkako smo se venčali i kad baš i nismo imali dovoljno novca. Kada je trebalo da izaberemo hoćemo li da odemo na ekskluzivnu večeru ili da negde otputujemo, mi smo uvek birali putovanja. Razmišljali smo ovako: ako smo gladni uvek možemo da odemo kod roditelja na ručak, ali ako želimo da negde otputujemo onda nam roditeljski dom i nije neka turistička destinacija – smejao se Arik. Sve životne dileme ovaj bračni par rešavao je na ovaj način. Kako kažu, kad je trebalo da izaberu, da li će da kupe muzičku liniju ili frižider, oni su birali prvi uređaj. Taktika na koju je tada mladi Arik “išao” bila je sledeća:
– Računao sam da će moj otac kad dođe u posetu da kaže, “jadni moj sin, nema čak ni frižider”. I naravno, tako je i bilo. Kad je došao i pitao zašto smo umesto frižidera kupili muzičku liniju, ja sam iskreno odgovorio. Rekao sam da sam kojim slučajem izabrao frižider, on mi nikada ne bi kupio muzičku liniju, u suprotnoj situaciji gotovo je sigurno da će mi kupiti frižider ukoliko ga nemam – govorio je Arik o svojoj mladalačkoj domišljatosti dok mu je u krilo skakala Piki, mali pekinezer.