Банкарски сектор у Србији у 2005. је растао по стопи од 46 одсто, што је изнад просека региона. Штедња становништва расла је брже у односу на земље у окружењу и само у 2005. увећана је за 57 одсто

Поводом годишње скупштине Међународног монетарног фонда у Сингапуру, која је одржана од 19. до 20. септембра, Raiffeisen банкарска групација објавила је годишњи извештај о банкарском сектору средње и источне Европе. Економетар преноси најважније делове извештаја који су припремили аналитичари Raiffeisen групације.

Након раста од 15 одсто у 2004. години (на 645 милијарди евра), укупна билансна актива банкарског сектора у средњој и источној Европи у 2005. години увећана је за 31,3 одсто, достигавши 846 милијарди евра. Ово је највећи годишњи прираст од тренутка када су први пут били доступни збирни подаци за читав регион. Највећа банкарска тржишта на овом подручју показују највеће стопе раста: Украјина (плус 91 одсто), Белорусија (плус 63 одсто), Румунија (плус 54 одсто) и Русија (плус 51 одсто). Мађарска је показала најмањи раст, али ипак поштовања вредних 15 одсто. Банкарски сектор у Србији у 2005. је растао по стопи од 46 одсто, што је изнад просека региона. Према оценама аналитичара раст је генерисан појачаном конкуренцијом, услед уласка нових банака (кроз приватизацију и путем аквизиција).

Покретач раста

У 2005. години пословање са становништвом забележило је прави бум у региону средње и источне Европе, највише захваљујући слабој развијености овог сегмента и ниској полазној основи. У Украјини, кредити становништву порасли су за 175 одсто, у Русији за 111 одсто, а у Белорусији за 97 одсто (изражено у еврима). У нашој земљи пласмани становништву порасли су за 79 одсто. Чак и на много развијенијем чешком банкарском тржишту, кредити становништву увећани су за 41 одсто. Највеће су потребе за стамбеним финансирањем, затим за кредитима за куповину аутомобила и потрошачким кредитима.

Штедња становништва такође расте по изузетно високим стопама, нарочито у земљама ЗНД-а: у Украјини је увећана за 113 одсто, у Русији за 52 одсто, а у Белорусији за 64 одсто. У средњој и југоисточној Европи штедња становништва је расла по далеко нижим стопама, изузев Србије која је само у 2005. забележила раст од 57 одсто.

Пословна мрежа

Успех у пословању са физичким лицима умногоме зависи од разгранате мреже филијала. Са 2.629 пословница (податак с краја 2005. године) Raiffeisen International располаже највећом дистрибутивном мрежом од свих међународних банака које раде на овом подручју. За њом следи UniCredit са 2.373 пословнице и Erste Bank са 1.668.

Процене

Аналитичари оцењују да би до 2009. године, банкарски сектор у средњој и источној Европи могао да порасте са садашњих 846 милијарди на преко 1.700 милијарди евра. Банкарство ће се најбрже развијати у региону ЗНД-а, односно у Русији, Украјини и Белорусији, по предвиђеној просечној годишњој стопи од 25 одсто, што је знатно изнад стопе од 16 одсто коју стручњаци предвиђају за југоисточну Европу, и 15 одсто, колико предвиђају за средњу Европу.

Најбржи раст

Три највеће иностране банкарске групације у средњој и источној Европи су италијанска UniCredit, аустријске Erste Bank и Raiffeisen International, са укупном билансном активом у износу од 162,8 милијарди евра.
Raiffeisen International показује највећу динамику раста са просечном стопом од 37 одсто у периоду између 2001. и 2005. године. UniCredit је остварила раст од 33 одсто годишње, највише захваљујући прошлогодишњем преузимању Hypo Vereinsbank, а мађарска OTP банка, такође веома активна у аквизицијама, остварила је раст од 22 одсто годишње.

Да пословање са становништвом има одличну перспективу у овом делу Европе, потврђује још увек релативно низак ниво укупних кредита одобрених становништву у односу на висину бруто друштвеног производа. Док је овај однос у евро зони 53 одсто, у средњој Европи је тек 14,4 одсто, у југоисточној 15 одсто, а у ЗНД-у само 5,7 одсто. У Србији пласмани становништву у прошлој години били су на нивоу од 7,7 одсто бруто друштвеног производа, што је испод просека земаља у окружењу.

Случај Србије

Банкарски сектор у Србији, након завршеног процеса реструктурисања и консолидације, у 2005. години забележио је снажан и динамичан раст. Пласмани становништву увећани су за 79 одсто, највећим делом као резултат раста хипотекарних кредита. У односу на бруто друштвени производ, ови пласмани износе 7,7 одсто, што је још увек далеко испод просека земаља у окружењу (Хрватска 34,4 одсто; БиХ 23,3 одсто; Словенија 14,7 одсто; Румунија 7,4 одсто; Бугарска 14,7 одсто). Враћање поверења у банке најбоље се огледа у снажном расту штедње становништва која је само у 2005. години увећана за 57 одсто. Као што је случај са укупним пласманима становништву, исто тако је и штедња становништва у односу на бруто друштвени производ, испод просека земаља средње и источне Европе.