Dok su srpski zvaničnici bili optimisti, predstavnici zemalja regiona plašili su se da rast ekonomija može da se zaustavi zbog visokog budžetskog deficita, nedovoljno investicija, nelikvidnosti i zbog smanjene kreditne aktivnosti banaka

Srbija će se zadužiti za još 250 miliona evra do kraja ove godine kod komercijalnih banaka kako bi finansirala budžetski deficit; srpski konsolidovani budžetski deficit biće 4,8 odsto BDP-a; cena za 51 odsto akcija Telekoma Srbije ne bi trebalo da bude manja od 1,4 milijarde evra; Srbija bi mogla da postane članica Evropske unije između 2014. i 2016. godine; srpski guverner bi svoje mesto menjao sa guvernerom Albanije…

Ovako su izgledale neke od izjava najviših predstavnika srpske vlade (Mirko Cvetković, premijer, Diana Dragutinović, ministarka finansija, Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade, i Dejan Šoškić, guverner) na konferenciji Juromani (Euromoney) koja je u Beogradu održana 19. i 20. oktobra u hotelu Kontinental.

Juromani, kao odlično brendirana i prilično značajna konferencija o finansijama i investicijama u jugoistočnoj Evropi, održava se već tradicionalno, svake druge godine u Cavtatu, u Hrvatskoj, a u ostalim godinama u drugim, ekonomski značajnim gradovima regiona. Utoliko je i važno što je konferencija održana upravo ovog oktobra u Beogradu i što je okupila impresivan skup od oko 300 finansijskih stručnjaka i investitora.

I dok je većina od njih pokušala da ukaže na posledice koje je ostavila kriza, pojavio se nesvakidašnji kontrast između Srbije i regiona. Naime, predstavnici država iz regiona, od Rumunije i Mađarske do Hrvatske, Makedonije i Albanije, žalili su se da će se njihove ekonomije teško oporavljati, dok su, istovremeno, najviši predstavnici srpske vlade ponudili – blistavu sliku budućnosti za Srbiju. Šta je bio glavni motiv srpskim zvaničnicima da istaknu svoj optimizam? U čemu je to Srbija uspešna, po ocenama predstavnika vlasti?

Opširnije u štampanom izdanju