Inicijativa „Digitalna Srbija” i UNDP Laboratorija za ubrzani razvoj (UNDP Accelerator Lab) juče su predstavili Skener digitanih nomada (Digital Nomad Scanner), analizu o digitalnim profesionalcima iz inostranstva koji su se odlučili da određeno vreme žive i rade u Beogradu. Kako se način života koji vodi ova grupa digitalnih radnika neretko svrstava u jedan od nadolazećih trendova, fokus analize je usmeren na to ko su digitalni nomadi u Beogradu, kako ih zadržati duže i motivisati da ostvaruju čvršće veze sa tržištem u Srbiji.
Kao što sam naziv kaže, digitalni nomadi su ljudi koji biraju na kom mestu će da žive i često menjaju lokacije, a poslovi koje oni obavljaju sve su brojniji i pokrivaju različite oblasti – programiranje, digitalni marketing, igre na sreću, blokčejn, pisanje, e-trgovina, veštačka inteligencija, grafički dizajn… U nameri da odgovori na pitanje koji su najvažniji faktori koje oni uzimaju u obzir prilikom izbora mesta za (privremeni) život i rad, Skener digitalnih nomada pokazao je da su to pouzdana internet veza, niski troškovi života, ali i kultura, klima, građanske slobode, transport, jezik, kvalitet vazduha, udaljenost plaža ili planina.
U analizi je istaknuto i da je u prvoj polovini godine Beograd na sajtu Nomad list, jednoj od najpoznatijih internet lokacija za ocenjivanje destinacija za digitalne nomade, prema utiscima korisnika, bio na sedmom mestu u Evropi. Ovakav rang među gradovima poput Lisabona i Berlina ukazuje na potencijal naše prestonice da bude mesto koje privlači i zadržava ovu vrstu radnika.
“Iako za sada ne govorimo o velikom broju digitalnih nomada, iz njihovog iskustva možemo da naučimo kako da Beograd vidimo na drugi način i u šta treba ulagati kako bi se unapredili uslovi rada i za domaće digitalne radnike”, istakla je Kristina Jazinka Nikolić iz Programa UN za razvoj (UNDP Accelerator Lab) govoreći o digitalnim nomadima koji posećuju naš glavni grad, dodajući:
„Istraživanje smo usmerili baš na ovu grupu IT profesionalaca, imajući u vidu da međunarodna poznanstva postaju potencijalni biznis kontakti, da domaće firme imaju priliku da uče kako da rade sa strancima i da neki od njih mogu da odluče da otvore svoje firme ovde. Pored toga, iako za sada govorimo o maloj grupi ljudi, oni imaju ozbiljan potencijal da društvo učine otvorenijim i raznovrsnijim, što jedan grad (a takmiče se gradovi, ne države) čini privlačnijim i za druge ljude.”
Saznanja iz izveštaja takođe svedoče da je naš glavni grad posebno atraktivan jer ima karakteristike svetske metropole, a spada u jedan od najpristupačnijih glavnih gradova u Evropi. Osim toga, kao dobre strane digitalni nomadi najčešće ističu to što u Beogradu imaju pristup brzom i stabilnom internetu, zanimljivoj startap sceni i prostorima za zajednički rad, što je van šengenske zone, što je lako kroz grad ići pešice, što su ljudi u njemu srdačni i dobro govore engleski. Ono u čemu je naša prestonica lošije ocenjena jesu suviše hladne jeseni i zime, kruta birokratija, loš kvalitet vazduha, nedostatak sadržaja koji okuplja nomade, tolerancija prema različitostima i činjenica da je pušenje dozvoljeno u mnogim javnim zatvorenim prostorima.
Kako je priliv digitalnih nomada značajan izvor znanja i povezivanja sa svetom, pozicioniranjem Beograda kao grada koji razume potrebe ovog tipa radnika proširila bi se mreža digitalnih profesionalaca koji u domaći ekosistem donose potrebne veštine, otvorile bi se nove prilike i unapredila reputacija naše prestonice.
„Način rada koji podrazumeva nezavisnost od lokacije i upotrebu onlajn alata karakterističan je za digitalne nomade. Osim što ovakav stil života pogoduje ovim pojedincima, on pogoduje i izgradnji uspešnih startap ekosistema. Razlog je taj što digitalni nomadi gde god da dođu sa sobom donose nova znanja i iskustva, te tehnološku scenu čine bogatijom i daju joj međunarodni karakter. Zato nam je bilo važno da mapiramo ovaj segment i vidimo kako možemo da ih ohrabrimo da svoja iskustva podele sa lokalnim stručnjacima i tako postanu korisno pojačanje domaćoj digitalnoj sceni,” objasnio je direktor Inicijative „Digitalna Srbija” Nebojša Đurđević.
Ipak, iako se prema nalazima iz izveštaja digitalni nomadi u Beogradu zadržavaju duže nego u Barseloni ili Londonu, daleko manje ih posećuje naš glavni grad. Ova činjenica ostavlja otvoren prostor da se poveća broj nomada koji dolaze u Beograd kroz bolju promociju, menjanje generalne percepcije o našem glavnom gradu, ulaganje napora lokalnih IT organizacija da uključe ovu vrstu radnika u svoje događaje, ali i kroz kreiranje politika usmerenih na stvaranje povoljnijeg okruženja za strance koji dolaze da rade iz Srbije.
Sve prikupljene podatke analizirala je Inicijativa „Digitalna Srbija“ uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Celokupan izveštaj dostupan je na www.rs.undp.org.
