Уз мало обрадиве земље, добре воље и жеље да се ради, зарада од узгоја белог слеза не може да изостане

Жељко Сефкеринац из Банатског Новог Села један је од ретких пољопривредника који не мора да јури за конкуренцијом. Не само зато што се показао као најбољи у ономе што ради, већ зато што конкуренције једноставно нема. Он је, каже, једини који у овом делу Србије узгаја бели слез.

– Нисам чуо да се још неко бави овим послом. Могуће да тог узгоја има спорадично, али реч је, највероватније, о мањим количинама. Сав род са површине од око једног и по хектара испоручујем откупним станицама за сушење и прераду лековитог биља, каже овај несуђени пољопривредни инжењер, који је пре пет година први пут засадио бели слез.

Цео живот је, прича, у пољопривреди. Завршио је средњу пољопривредну школу и уписао Пољопривредни факултет. Али уместо теорије, пракса му је боље ишла. Данас од овог посла пристојно живи, а ако ситуација буде боља и цена откупа белог слеза виша, имаће рачуницу и да удвостручи производњу, јер тражње има.

– Тржишту треба и више белог слеза од ових 15 тона годишње, колики су приноси с једног и по хектара. Цена килограма корена слеза ове године је око 35 динара док је лане била 60 динара. И са овом упола нижом ценом, уз све трошкове које имам око набавке стајског ђубрива, садње, одржавања, на крају ми остаје чисто око 100.000 динара, прича Жељко.

Опширније у штампаном издању