Najbogatiji poslovni čovek na svetu, Bil Gejts, predsednik Majkrosofta, ne može da živi bez svog posla i bez svoje kompanije. On ne ide na godišnji odmor na koji idu obični smrtnici. Jedino što ga odmara a što je, takođe, njegov izum jeste „nedelja za razmišljanje“ (Think Week). Naime, svakoga maja Gejts se povlači da bi pročitao više do stotinu predloga projekata koje su sačinili zaposleni, a koji se odnose na kompaniju i na budućnost tehnologije. To je praksa koju održava 12 godina, kojom „puni baterije“ i umnožava svoje milijarde dolara.

Većina srpskih biznismena (još) nema milijarde dolara i, normalno, „pune baterije“ odlaskom na godišnji odmor, što se može pročitati u anketi ovog letnjeg dvobroja Biznis magazina.

Baterije, kao što je poznato, funkcionišu po principu punjenja i pražnjenja. Pa tako, Toplica Spasojević, predsednik holding kompanije ITM Group, ističe da će „ekonomski imperativ Srbije uskoro, čim prestane dotok para od prodaje preduzeća, biti: izvesti ili umreti. To je slogan iza kojeg moraju da stoje i Vlada i Komora i raznorazna udruženja: svi moramo da se pokrenemo jer moramo da osposobimo privredu za izvoz“.

Đorđe Nicović, bankar i biznismen, već je ofanzivno krenuo u regenerisanje srpske tekstilne industrije. Ovih meseci „Prvi maj“ Pirot i „Kluz“ Ruma rade za „Max Maru“, „Stefanel“, „Armanija“ i ostale brendove.

A kada srpska industrija radi onako kako funkcionišu najbolje svetske kompanije, onda to izgleda ovako kako saopštava prof. dr Zoran Đerković, predsednik UO Bambi–Banat: „U okviru konditorskih programa imamo tačan nedeljni tajming šta ko treba da uradi tokom 2007. i 2008. godine, dok za 2009. i 2010. imamo mesečni tajming u lansiranju novih proizvoda“, kaže Đerković.

Možda je tako nešto moguće i na jugu Srbije. Kako? – Ako jasno predstavite ljudima šta od njih očekujete, onda nemate problem. To je put koji je Actavis odabrao. Prve dve godine privatizacije posvetili smo sanaciji stanja, a od 2005. godine naš glavni fokus je modernizacija: uvođenje SAP sistema, standarda ISO 14001 a potom ISO 18001. Počinjemo da primenjujemo GMP (dobra proizvođačka praksa) i imamo jasan plan razvoja Zdravlja do 2009. godine – kaže Goran Stojilković, generalni direktor Zdravlja AD.

Izgleda da će uskoro baš jug Srbije postati nova destinacija za ulaganja jer je država namenila prilična sredstva za razvoj ovog regiona. I Miroslav Luci, slovenački ambasador u Beogradu, napominje da su „Slovenci propustili da pogledaju prema južnoj Srbiji, iako investicije slovenačkih kompanija u Srbiji prelaze cifru od 900 miliona evra“.

U vezi sa „punjenjem baterija“, jugom Srbije, investicijama i kapitalom je i – zapošljavanje. Stiv Balmer (1956) glavni direktor Majkrosofta, smatra da je zapošljavanje vrhunski prioritet. „Ne zadugo pošto sam se 1980. zaposlio u Majkrosoftu, Bil Gejts mi je poverio da vodim kadrovsko odeljenje. Tražio sam od Bila da zaposlimo 50 ljudi. On je rekao ne. Objasnio sam mu da nam je potrebno još kvalifikovanih ljudi, dok je on smatrao da će to kompaniju dovesti do bankrota. Bil je bio veoma konzervativan, govoreći da na računu želi da ima dovoljno novca da bez novog priliva isplaćuje sve plate zaposlenih godinu dana. Zbog toga nove ljude nismo primali onoliko brzo koliko sam ja želeo. Možete imati tehnologiju ili proizvod koji su bolji od drugih, ali vaši ljudi su ti koji vam omogućavaju da razvijete pobedničku tehnologiju ili proizvod“, kaže Balmer.

Svoj „proizvod i pobedničku tehnologiju“ razvili su još neki poznati Amerikanci koji su i od politike napravili biznis. Naime, „za sedam godina, posle izlaska iz Bele kuće, Bil Klinton je zaradio četrdeset miliona dolara. Samo prošle godine, bivši američki predsednik imao je 352 izlaganja na različite teme. Ispada da ovaj formalno nezaposleni Amerikanac zarađuje najviše. Za dva predavanja koja je održao u Kanadi, u istom danu, Klinton je dobio honorar od 475.000 dolara“, piše Slobodan Aleksendrić.

U Srbiji je, bar do sada, od politike uglavnom pravljen loš biznis i obrnuto – od biznisa loša politika. Nije bilo pomoći ni od „dobrog proizvoda ni od pobedničke tehnologije“. Ali, ko zna. „Baterije“ su čudo. Možda se posle ovog leta stvori neka nova energija za uspešniji biznis u Srbiji.