Соња и Александра су мали породични бизнис прављења переца, штапића и штанглица подигле толико високо да се равноправно налазе на полицама највећих трговинских ланаца у Србији и државама бивше Југославије. Производе 1.000 килограма најквалитетнијег пецива дневно, увеле су и слатки програм, имају врхунски дизајн, инвестирале су у години короне, извозе десет одсто производње и наступају на најпрестижнијим светским сајмовима хране. И никад не заборављају да су „у почетку мамине руке месиле тесто“…
Ако посетите сајт www.basket.co.rs у секцији „о нама“ наћи ћете необичан наслов „Мама је била у праву“ а испод њега текст: „У почетку беху руке… мамине руке… и оне су месиле и месиле, а онда су дошла још два пара руку, слична, нешто млађа…“ и тако даље.
Иако су презентације за сајт, по правилу, стилизоване и срачунате на ефекат којим ће вас привући да останете „у посети“, ова прича о Баскету је истинита и верно дочарава ситуацију у којој је Србислава Лазић 2002. године почела у својој кући у Голубинцима, покрај Старе Пазове а на педесетак километара од Београда, да пече слане переце и штапиће. Тиме се борила за опстанак, као самохрана мајка две кћери – Соње која је тек уписала психологију и средњошколке Александре. То су почеци рада фирме Баскет чији су се производи прво продавали на пијацама и у малим продавницама, о чему је Економетар писао пре осам година, у октобру 2013. године (број 106).
Од тада до сада много тога се догодило, неизлечива болест је, на несрећу, однела Србиславу 2016. године, али су њене две ћерке, „два пара младих руку“, наставиле тај породични бизнис – Соња Ђурић са дипломом и специлизацијом психолога и Александра Ђурић као дипломирани сликар. Можда Србислава није ни слутила да ће за две деценије постојања њене фирме, што ће бити тачно следеће године, у погону Баскета, у центру Голубинаца радити права мала фабрика са тридесет запослених, да ће производити 1.000 килограма пецива дневно, да ће се производни програми и асортиман проширити, да ће се специјалитети Баскета наћи на престижним сајмовима хране у Лондону, Келну, Њујорку, а да ће чак десет одсто производње одлазити као извоз у државе нашег региона.
Соња и Александра – Сандра су постале две успешне предузетнице потпуно посвећене породичном бизнису који непрекидно расте, уводе стандарде и освајају признања за свој рад и производе Баскета. И једва имају времена за разговор који смо водили недавно у њиховом пословном простору у Голубинцима, док се из погона ширио познати, примамљиви мирис пецива и док смо се присећали њихове мајке Србиславе и нашег разговора пре осам година.
– Из ове перспективе, питам се одакле је мама имала толико снаге и како је успевала да издржи све притиске, без икаквог радног искуства. Ми јесмо биле велике, ја сам уписала факултет, а Александра је била у средњој школи. Имала је нашу подршку на речима, али само је она знала како јој је било и са чиме се све сусретала. Ипак, својом вољом и снагом је успела да изгура своје производе до полица здраве хране и то у време када нису биле толико распрострањене друштвене мреже, онлајн продавнице и интернет уопште – прича Соња.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ИЗЛОЖБА ТРАЈНЕ ВРЕДНОСТИ – ЗБИРКА УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА ДДОР ОСИГУРАЊА: Брига о културном наслеђу
- BALKAN TEXTILE FAIR 2021. У БЕОГРАДУ: Joш jeдaн прojeкaт дoбрe сaрaдњe Србиje и Турскe
- КОНФЕРЕНЦИЈА О ИНВЕСТИЦИОНИМ ПОТЕНЦИЈАЛИМА СРПСКЕ: Милијарду евра инвестиција Србије у Републику Српску
- Следећи број Економетра излази 2. новембра 2021.