Ako je suditi po zvaničnim informacijama banaka, nikada nije bila veća razlika u kamatnim stopama u Srbiji za istu ili sličnu vrstu ponude, u izvesnim slučajevima premašuje čak 15 procenata

Novembra prošle godine, kada je Narodna banka Srbije odlučila da počne ozbiljnije da podiže stopu obavezne rezerve na sve devizne depozite ne bi li time poskupela novac koji se plasira u Srbiji i tako umanjila pritisak tražnje na inflaciju, poslovne banke su uglavnom samo gunđale u sebi. U februaru, kada je bilo jasno da centralna banka nastavlja sa zatezanjem u monetarnoj politici, bankari su počeli tiho da protestuju, ali kamate nisu dizali. No, reakcija koja je usledila na majske mere centralne banke koja je odjednom za 50 procenata povećala obaveznu rezervu na deo bankarskih izvora bila je zato, reklo bi se, očekivano glasna.

One banke koje su se osetile najpogođenijima, uputile su javno, na račun Narodne banke Srbije, veoma oštre kritike najavljujući neminovno povećanje kamatnih stopa. Istovremeno, one koje su procenile da u svom kreditnom portfoliju imaju bar malo prostora da na račun sopstvene dobiti ne moraju da dižu kamate, bile su malo uzdržanije, ali i njihova upozorenja nisu bila baš bezazlena. U najmanju ruku, poručile su čelnicima NBS da dobro razmisle kakve poteze vuku jer bi se moglo desiti da njihove matične banke odluče da limitiraju sredstva koja su spremna da ulažu na srpsko tržište i preusmere ih na neka druga, profitabilnija, a onda će ceh platiti srpska privreda. Naravno, bilo je i onih poslovnih banaka koje su na povećanje stope obavezne rezerve na sva kratkoročna zaduživanja u inostranstvu sa 40 na 60 odsto reagovale mirno, tvrdeći da kamate ni ovog puta neće dirati. Čak su najavile i značajno uvećanje svog kapitala.

Na takve reakcije banaka odgovor iz NBS je bio da će i ovoga puta konkurencija učiniti svoje ali i da se potvrđuje da su bankarske marže dovoljno visoke i da ostavljaju prostora za to da se na račun snižavanja sopstvene dobiti ne ide na povećanje kamata. Naravno, odmah je usledilo i pitanje da li onda od ovako rigoroznih mera NBS treba očekivati neki efekat i neizbežna dilema, ako tog efekta na cene ne bude bilo, hoće li primenjena terapija „ubiti pogrešnog bolesnika” – srpsku privredu.

Za ozbiljne ekonomske analitičare različite reakcije poslovnih banaka nisu predstavljale posebno iznenađenje. Jer, kako su isticali, reakcija je posledica, stvari treba suštinski gledati. Drugim rečima, različite reakcije proizlaze pre svega iz toga kakva je struktura bankarske aktive u svakoj od banaka i koliki deo bankarskih izvora je ovim najnovijim merama pogođen. Potom, veoma bitan segment jeste koliko je banka velika jer i od toga zavisi koliko će sve ovo da je košta i, naravno, koliko je u njenim kreditnim plasmanima učešće potrošačkih kredita. Posebno je bitno kakav je njen rejting jer to određuje po kojoj ceni može da se zadužuje u inostranstvu, ali je veoma važno i koliko uopšte može da računa na domaće izvore kao svoj izvor obezbeđenja sredstava. Sa tog stanovišta, nije isto da li je banka nova na tržištu ili ne. Naravno, kao što nije nebitno ni sa kakvim je ambicijama došla na ovo tržište, da „pokupi kajmak” zbog razlika u marži, ili da se razvija, niti iz koje zemlje je došla u Srbiju – zemlje stabilne ekonomije ili zemlje koja je u poslednjih 10-15 godina preživljavala sličnu situaciju.

Sve u svemu, tvrdili su ugledni ekonomisti koji dugo prate bankarski sektor u Srbiji, situacija je veoma kompleksna da bi iz nje mogao olako da bude izvučen zaključak da ni ovog puta banke neće, ma šta se javno iznosilo, reagovati povećanjem kamatnih stopa. Odnosno, da će konkurencija i ovoga puta odneti prevagu nad racionalnom ekonomskom logikom. Koliko su bili u pravu pokazalo se već desetak dana nakon početka primene obračunavanja obavezne rezerve od 60 odsto. HVB banci, koja je sutradan po objavljivanju novih mera izašla u javnost i saopštila da će biti prinuđena da poveća kamatne stope ne samo na nove nego i na ranije odobrene kredite, pridružile su se za sada Sosijete ženeral banka i najveća na srpskom tržištu – Rajfajzen banka.

– Potpuno smo svesni neprijatne situacije u kojoj su se našli naši klijenti zbog nepopularne mere koju smo bili prinuđeni da preduzmemo. Zbog toga smo doneli odluku da svojim klijentima ponudimo mogućnost saldiranja kredita bez naplate obaveznog administrativnog troška, ukoliko se odluče da to učine, objašnjava Ivan Radojčić, izvršni direktor Sektora za poslovanje sa stanovništvom HVB banke, dodajući da to što na svakih 1.000 evra pozajmljenih u inostranstvu banka sada može da iskoristi svega 400 evra za kreditiranje potrošača, dok preostalih 600 mora da položi u Narodnu banku Srbije bez ikakve naknade, znatno povećava njene troškove.

Kao posledica navedenih mera, HVB banka Srbija i Crna Gora prinuđena je, prema rečima Radojčića, da poveća kamatne stope na sve kredite odobrene stanovništvu, osim na stambene, a s obzirom na to da se nova mera primenjuje retroaktivno, kamatne stope su povećane i na već plasirane kredite, ali samo na ostatak duga. Tako je novoutvrđena nominalna kamatna stopa za „super keš kredit” indeksiran u švajcarskim francima koja je bila 7,5 odsto sada 11 odsto na godišnjem nivou, dok će se efektivna kamatna stopa kretati od 13,77 odsto. Nominalna kamata za „super keš kredit” indeksiran u evrima povećana je sa 9,5 na 15 odsto, a efektivna će ići od 19,10 odsto, dok će nominalna kamatna stopa za potrošački kredit sada biti 13 odsto umesto 11 odsto, dok će efektivna biti 14,77 odsto na godišnjem nivou. Nominalna kamatna stopa na kredit za kupovinu novih i polovnih automobila je sada 13 procenata umesto doskorašnjih 9,97 odsto, dok efektivna kamata počinje od 14,63 odsto.

– HVB banka će pažljivo pratiti uslove na tržištu i eventualne nove mere NBS kako bi ponovo bila u prilici da spusti kamatne stope na svoje kredite. Verujemo da buduće mere NBS neće voditi do daljeg povećanja kamatnih stopa na tržištu, naglasio je Radojčić u prvoj reakciji ove banke, koja je inače bila poznata po tome da su njene kamate na gotovinske pozajmice bile među najnižima i po tome što je do sada refinansirala preko 5.000 kredita odobrenih u drugim bankama. Kako je efektivna kamatna stopa od 13,77 odsto kod gotovinskih pozajmica indeksiranim u švajcarcima i dalje veoma atraktivna kada se poredi sa drugim bankarskim ponudama, u ovoj banci očekuju da će biti mnogo više onih koji će želeti da refinansiraju tuđe kredite kod njih nego onih koji će ići na gašenje kreditnih obaveza ili menjati banku. Ova banka ima, inače, oko 300 miliona evra kratkoročnih izvora koji podležu izdvajanju nove stope obavezne rezerve.

U Sosijete ženeral banci, kako kaže Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora, nije reagovano na prvu loptu. Izvršena su sva potrebna preračunavanja i došlo se do toga da kamate na gotovinske zajmove moraju da budu povećane na nivo od 23,7 do 27,19 odsto u zavisnosti od uslova pod kojima se odobravaju. Praktično, na kredite od 50.000 do milion dinara to znači poskupljenje od dva do tri procentna poena ali, kako objašnjava Miroslav Rebić, izvršni direktor za poslove sa stanovništvom, nove, veće kamatne stope u ovoj banci neće biti zaračunavane na već odobrene kredite nego će važiti samo za nove, pri čemu će za sve kredite, osim stambenih, kamata i dalje biti fiksna i neće se menjati bez obzira na to da li će obavezna rezerva biti povećavana ili smanjivana. Inače, prema njihovim računicama, dodatnim izdvajanjima na ime povećanih obaveznih rezervi, banka ima povećan trošak od 7,5 do osam odsto u zavisnosti od izvora sredstava u inostranstvu. Banka Sosijete ženeral je zaključno sa martom, građanima Srbije odobrila oko 150 miliona evra kredita.

Na „drugu loptu” igrala je i Rajfajzen banka koja je, inače, u prvom kvartalu ove godine na srpsko tržište plasirala ukupno 937 miliona evra, od čega 270 miliona evra stanovništvu, i koja je sa primenom novih kamata počela 1. juna. Nominalne kamatne stope na keš pozajmice su sada između 16,90 i 19,90 procenata a efektivne od 19,5 do 25,6 odsto na godišnjem nivou. Do sada je ova banka nudila ove kredite sa nominalnom kamatnom stopom od 14,5 odsto. I ova banka je predvidela mogućnost da svim svojim klijentima koji žele da prevremenom otplatom zajma izbegnu plaćanje povećanih kamata, izađe u susret i to tako što neće obračunavati i naplaćivati nikakvu proviziju u toku juna.

Nisu, međutim, sve banke u Srbiji, a trenutno ih je 39, postupile ovako. Erste banka a.d. Novi Sad je među prvima saopštila da nije i ne planira da povećava kamatne stope nakon novih mera Narodne banke Srbije. U ovoj banci su smatrali da je upravo u trenucima kada su svi govorili o povećanju kamata akcenat trebalo staviti na to da je kapital banke uvećan za 30 miliona evra i da banka planira da i dalje širi asortiman bankarskih proizvoda namenjenih tržištu time što je od 15. maja počela da plasira kratkoročne poljoprivredne kredite za registrovana poljoprivredna gazdinstva, u iznosu od 200 do 2.400 evra, sa rokom otplate do 12 meseci i nominalnom kamatnom stopom od devet odsto na godišnjem nivou, i efektivnom od 12,25 odsto uz obavezan depozit od 20 odsto, nego da naglašavaju da njihova odluka o zadržavanju kamatnih stopa na nivou zatečenom početkom maja važi samo za sada. Dok drugačija odluka novog menadžerskog tima ne bude doneta, gotovinski krediti u ovoj banci će biti odobravani i dalje po nominalnoj kamatnoj stopi od 9,95 odsto za korisnike njihovih paketa, 11,50 odsto za klijente banke i 13 odsto za ostale građane, uz zaračunavanje bankarske naknade od jedan odsto za korisnike paketa i dva odsto za sve ostale kategorije klijenata. Kod gotovinskih kredita na bazi 100 odsto depozita kamatna stopa je pet odsto na godišnjem nivou, a kod hipotekarnih gotovinskih kredita za klijente banke 12 odsto a za ostale građane 13,50 odsto uz bankarsku maržu od dva odsto.

– Naša bankarska aktiva je takva da i pored povećanja troškova koje ćemo svakako imati po osnovu povećane stope obavezne rezerve na sve devizne depozite kratkoročnog karaktera, nećemo ići na povećanje kamatnih stopa, rekao je Stavros Joanu, generalni direktor EFG Eurobanke Beograd. Ali, da se i u ovoj banci kao i u Erste ozbiljno razmišlja o tome kako će se drugi deo paketa NBS koji će se primenjivati od septembra ove godine, a koji se odnosi na limitiranje kreditiranja stanovništva time što iznos tih kredita neće smeti da pređe dvostruku vrednost kapitala banke, odraziti na bankarsku aktivnost, govori podatak da je i EFG Eurobanka planirala povećanje svoje aktive za 85 miliona evra u narednih nekoliko meseci. Time će ona dostići 359 miliona evra, a ukupno odobreni krediti lane su iznosili 122 miliona evra.

No, i ta „dopuna” kapitala ima neku svoju cenu i može se lako preliti na klijente. S druge strane, predviđeni limit može da bude razlog da se kreditna aktivnost zaustavi daleko pre isteka poslovne godine. One banke koje imaju zdravu i snažnu kapitalnu osnovu, kakva je recimo Komercijalna banka, naročito posle ulaska EBRD, nemaju razloga za ovu vrstu strahovanja, mada će i one, kako je izračunato, morati iz svog kreditnog potencijala da imobilišu preko osam miliona evra za obavezne rezerve što poskupljuje njihove izvore i tera ih da se odreknu dela marže da ne bi povećale kamate. Efektivne kamatne stope u Komercijalnoj banci za keš kredite ostaju od 13,8 do 15,27 odsto na godišnjem nivou.

– Prostor koji do utvrđenog limita imamo je izuzetno veliki, objašnjava Goran Milićević, član uprave Komercijalne banke, dodajući da su plasmani stanovništvu do sada „jedva” premašili 11 milijardi dinara a da je osnovni kapital banke osam milijardi. Dakle, ima dovoljno prostora za dalje kreditiranje stanovništva.

Iako se nisu posebno oglašavale, i druge banke su u međuvremenu napravile računice. Interesantno je, međutim, da stvarne cene zajmova banke žele da zakamufliraju, tako da u ovom momentu nije baš najjasnija slika o tome koliko, zapravo, građani plaćaju kada se zadužuju. No, ako je suditi bar po zvaničnim informacijama na sajtovima banaka, nikada nije bila veća razlika u kamatnim stopama u Srbiji za istu ili sličnu vrstu ponude, jer sada premašuje čak 15 procenata. Delovanje konkurencije ili ne, tek ukoliko su ovi podaci tačni, izgleda da bi na bankarskom tržištu moglo da dođe do novog pozicioniranja banaka.

A da li će doći i do pada tražnje za kreditima stanovništvu i posebno usporavanja zaduživanja u inostranstvu, stručnjaci nisu baš sigurni. Njihove procene pre idu ka tome da tražnja za kreditima neće biti umanjena onako kako bi to centralna banka želela, a čak i ako tempo zaduživanja bude usporen, nivo tog duga neće biti mali na kraju godine. Narodna banka Srbije je, međutim, analizirajući dvonedeljne efekte najnovijih mera zaključila da nekih pomaka već ima jer je za prvih 19 dana maja došlo do izvesnog usporavanja kreditne aktivnosti banaka, a to će imati uticaja na usporavanje rasta ukupne tražnje i smanjenje inflacionih očekivanja. Kako je istovremeno Narodna banka nastavila sa sterilizacijom likvidnosti bankarskog sektora i sadašnji nivo repo prodatih hartija od vrednosti je dostigao 42 milijarde dinara, ukoliko monetarna politika ostane i dalje restriktivna, procena je da bi inflacija od juna trebalo da beleži znatno nižu stopu rasta a takav trend bi mogao biti nastavljen do kraja godine.

T. Stanković

Iz prve ruke

Mere NBS

Analizirajući sprovođenje ekonomske politike u ovoj godini, i pre svega ubrzanje inflacije, koja je u prva četiri ovogodišnja meseca povećana ukupno za 4,1 odsto, Narodna banka Srbije je ocenila da su se stekli uslovi za dodatno pooštravanje mera monetarne politike kojima će se uticati na smanjenje inflatornih pritisaka, navedeno je u saopštenju NBS kojim su objašnjeni razlozi uvođenja dodatnih restrikcija.

Pošto je u bilansima banaka krajem prošle i u prvom tromesečju ove godine došlo do znatnog povećanja deviznih obaveza po osnovu kredita i depozita primljenih iz inostranstva, kao i da se upravo na osnovu stalnog rasta inozaduženja može očekivati dalja ekspanzija kratkoročnih kredita banaka koja bi povećavala tražnju, a time i inflaciju, Narodna banka Srbije je propisala obavezu bankama da na transakcione, štedne i ostale depozite po viđenju, kao i na depozite i kredite sa rokom dospeća do dve godine, koji su dobijeni od stranih banaka, pravnih i fizičkih lica i stranih predstavništava (uključujući i kamate i naknade), obračunavaju obaveznu rezervu po stopi od 60, umesto 40 odsto. Ovim izmenama Narodna banka želi da utiče na smanjivanje kratkoročnog zaduživanja banaka u inostranstvu i očekuje da će takozvani vrući, pa i špekulativni kapital, imati manje interesa da kratkoročno ulazi u Srbiju.

Kako je u martu stanje bruto dinarskih plasmana stanovništvu dostiglo nivo od oko 150 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od oko 77,7 milijardi dinara u odnosu na isti mesec prošle godine, doneta je i odluka o usklađivanju stanja bruto dinarskih plasmana odobrenih stanovništvu sa osnovnim kapitalom banke. Time Narodna banka podstiče banke da, ukoliko žele da povećavaju obim kredita građanima, moraju da povećavaju svoju kapitalnu osnovu umesto kratkoročnog zaduživanja u inostranstvu, koje u budućnosti može da prevaziđe „snagu” njihove kapitalne baze. Ova obaveza će početi da važi od 30. septembra ove godine a propisani limit za stanje tih plasmana na kraju svakog kalendarskog meseca jeste nivo dvostruke vrednosti osnovnog kapitala banke na dan 30. septembra 2006. godine. Od ovog ograničenja Narodna banka je napravila izuzetak kod kredita za obavljanje poljoprivredne delatnosti i za stambenu izgradnju koje je svojim programom podržala Vlada Srbije.

Izuzev kratkoročnog inozaduženja, Narodna banka ni u jednom drugom slučaju nije povećala obaveznu rezervu banaka. Domaći izvori nisu dodatno opterećeni i kod devizne štednje obavezna rezerva za te depozite ostala je nepromenjena – i iznosi 40 odsto, a kod dinarske je i dalje samo 18 odsto.