Srpski jezik vrvi od turcizama. Jedan se odnosi i na čitav region – reč Balkan. Poznavaoci turcizama tumače da je to kovanica sastavljena od dve turske reči – „bal“ koja znači med i „kan“ koja znači krv. Ako je tako, onda je Bal-Kanu predodređeno da predstavlja kombinaciju krajnosti. A na Balkanu – Srbija. A u Srbiji ovoga proleća, i to u maju, neverovatna prilika u kojoj trijumfuju zabava i politika, uz masovno učešće naroda, u oba slučaja. Reč je, razume se, o vrhunskoj šou-biznis manifestaciji – Pesmi Evrovizije (Evrosongu od 20. do 24. maja) i o sveukupnim izborima koji se, takođe u maju, održavaju. Kad je bal, nek je Bal-Kan, moglo bi se pomisliti. Tako ćemo, dakle, 11. maja izaći na lokalne, pokrajinske i parlamentarne izbore, a onda ćemo, desetak dana kasnije, dok smo još u izbornom raspoloženju, birati i najbolju evropsku pesmu. U prisustvu oko 11.000 stranih gostiju. Kakav biznis! Šou biznis!

U ovom broju Magazina Biznis, upravo je to jedna od tema: Evrovizija kao biznis. Sve izgleda lako, lepršavo i neobavezno. Peva se i svira, a iza toga je ozbiljan biznis, u igri je veliki novac i nije slučajno da je Pesma Evrovizije, koliko god izgledala naivno, pre svega politički, privredni, a tek onda muzički događaj. Prema nezvaničnim podacima, spektakl Evrosong košta više od 12, a manje od 15 miliona evra. Sandra Šuša, izvršni producent Pesme Evrovizije 2008, kaže da je teško reći koliko će tačno da košta Evrosong, ali da su, na primer, Grci pre koju godinu u ovu priredbu uložili više od 12 miliona evra i da nikada nisu zažalili. Smatrali su to svojim ulaganjem u turizam. I za nas je to izvanredna prilika za promociju naše zemlje, koju ne treba propustiti.

Znaju to i u Rajfajzen banci, glavnom finansijskom sponzoru Evrosonga. Zoran Petrović, potpredsednik IO Rajfajzen banke u Srbiji, kaže da je među glavnim razlozima za odluku o sponzorstvu bila i činjenica da je Evrosong veoma popularan u srednjoj i istočnoj Evropi, a upravo tu Rajfajzen grupacija razvija svoje poslovanje.

A kako se sve važne pripreme Evrosonga održavaju baš u vreme kad je u Srbiji „pala vlada“ i da se na majskim izborima dobije nova kombinacija za upravljanje državom, sadašnji najviši državni funkcioneri daju čvrste garancije stranim i domaćim investitorima da će obezbediti makroekonomsku stabilnost.

Kapital, međutim, traži dokaze sigurnosti. Sudeći po iskustvima srpskih privrednika, njihovi partneri iz inostranstva ne odustaju od ulaganja, ali oklevaju i prolongiraju konkretne dogovore. U intervjuu za Magazin Biznis uspešni srpski biznismen Zoran Drakulić, predsednik kompanije „Ist point“, kaže da nije mogao ni da pretpostavi da će politički element ovoliko uticati na tekući ekonomski život, kada je pre šest-sedam godina počeo da ulaže u proizvodnju u Srbiji. „Mnoga politička pitanja lakše bi se rešavala ako bismo se usredsredili na ekonomiju. Kad ste ekonomski slabi, onda imate manje investitora. Kamo sreće da smo ih u prethodnom periodu privukli više. I ovo malo što ih je stiglo situaciju čine lakšom, jer i oni imaju određen uticaj“, kaže Drakulić.

Jedan čovek u svetu se baš usredsredio na ekonomiju i biznis, i to veoma rano. Još sa 16 godina. Zove se Voren Bafet i trenutno je najbogatiji na planeti, prema ovogodišnjoj listi američkog magazina Forbs (o čemu imamo prilog). Bafet ima 77 godina i imovinu procenjenu na 62 milijarde dolara. Počeo je, da ne poverujete, tako što je sa drugom iz škole “investirao” 25 dolara u kupovinu starog fliper aparata koji su postavili u jednom frizerskom salonu. Ubrzo su kupili tri fliper aparata i – počeli da plaćaju porez na prihod.

Na Balkanu u to vreme nije bilo fliper aparata, a i frizerski saloni su drugačije izgledali pre 60 godina. Ovde su se igrale neke drugačije igre od kojih, možda, neke traju i danas. Na Balkanu, izgleda, više vole rulet. Specifično – ruski rulet. Tek toliko da su u skladu sa imenom Bal-Kan.

Videćemo koliko tu može da pomogne Evrosong.