Voren Bafet, investicioni guru i većinski vlasnik Koka-Kole, najbogatiji je čovek na svetu sa 62 milijarde dolara, na drugom mestu je meksički milijarder Karlos Slim Helu, čije bogatstvo vredi 60 milijardi dolara, dok je treći Bil Gejts sa 58 milijardi
Voren Bafet je najbogatiji čovek sveta, prema ovogodišnjoj listi američkog magazina Forbs koja je, po tradiciji, objavljena početkom marta. Bafet se sa svojom imovinom, koja je procenjena na 62 milijarde dolara, našao dva mesta ispred Bila Gejtsa, koji je 13 godina bio neprikosnoveno najbogatiji na planeti. Ove godine je sa 58 milijardi dolara imovine Gejts zauzeo treće mesto, pošto se ispred njega našao i meksički milijarder Karlos Slim Helu, čije je bogatstvo procenjeno na 60 milijardi dolara.
Sin političara iz Nebraske, Bafet, koji danas ima 77 godina, u svet biznisa je ušao vrlo rano, još kao dečak kada je sa drugom iz škole “investirao” 25 dolara u kupovinu starog fliper aparata koji su postavili u jednom frizerskom salonu. Ubrzo su kupili tri fliper aparata i – počeli da plaćaju porez na prihod.
Kako je Bafet postao bogat
Voren Bafet, poznat kao “mudri biznismen”, rođen je 1930. u Omahi, država Nebraska. Njegov otac, koji je radio na berzi i bio član Kongresa SAD, vaspitao je Bafeta da od malih nogu sam zarađuje džeparac. Sa 16 godina je sa drugarom za 25 dolara kupio stari fliper aparat, koji je postavio u jednom frizerskom salonu. Njih dvojica su za samo nekoliko meseci posedovali tri flipera u različitim salonima. Nikada mu nije ponestajalo ideja.
Studirao je u Nebraski, a magistrirao je ekonomiju na Kolumbija univerzitetu, kod Bendžamina Grahama, tada najvećeg stručnjaka za investiranje. Upravo tada je naučio kako da „lovi“ potcenjene akcije. U rodnu Omahu se vratio 1957. i počeo da se bavi berzanskim akcijama, ulažući novac u akcije potcenjenih kompanija koje bi na dugoročnom planu trebalo da rastu, što je teži, ali ispostavilo se, bolji put. Krajem šezdesetih godina prošlog veka akcije koje je kupovao „mudrac iz Omahe“ vredele su gotovo trideset odsto više.
Jedna od njegovih prvih investicija bio je “Ameriken ekspres”, a 1985. je kupio fabriku tekstila “Berkšir hetevej”. On je kasnije prestao sa proizvodnjom tekstila, ali je zadržao ime koje je postalo naziv njegovih investicionih fondova. “Berkšir hetevej” je 2003. posedovao oko četrdeset kompanija u kojima je radilo 150.000 ljudi. On danas ima i akcije u „Žiletu“ i brojnim osiguravajućim društvima.
Bafet i danas živi u Omahi, u kući koju je kupio još davne 1958. za 31.500 dolara, a ona danas vredi 700.000 dolara. Živi od skromne plate svog „Berkšir heteveja“, koja je 2006. iznosila 100.000 dolara. Bafet se 1952. oženio sa Suzan Tompson, sa kojom ima troje dece: Suzi, Havarda i Pitera. Godine 1977. par je počeo da živi odvojeno, iako su ostali u braku do 2004. Njegova kći Suzi je, po ugledu na oca, humanitarni radnik u Omahi.
Najbogatiji čovek na svetu se na svoj 76. rođendan oženio dugogodišnjom saputnicom Astrid Menks, koja je sa njim živela od kako se rastao od prve supruge. Interesantno je da ga je sa Astrid upoznala upravo prva supruga i da su njih troje dugo godina bili bliski prijatelji.
Najbogatiji čovek na svetu, inače, poznat je i po škrtosti. Za svoje nedavno venčanje, dugogodišnjoj partnerki je kupio prsten sa popustom u sopstvenoj juvelirskoj kompaniji, a mladu je odveo u jedan običan restoran iz lanca morske hrane. Bafet je član Demokratske stranke u SAD, a izjavljivao je kako želi da plaća čak i veći porez, optužujući Bušovu administraciju što neće da dodatno optereti superbogate.
Za razliku od konkurenata na Forbsovoj listi, kao što je poznati Bil Gejts, Bafet ne obrće novac u jednoj kompaniji. Vlasnik je akcija svetskih giganata, to su: Coca Cola, Gilette, American Expres, Duracel, Disney… I ne samo njih, već i kompanija koje ne predstavljaju svetski brend, ali ostvaruju natprosečne rezultate u različitim oblastima poslovanja.
Opširnije u štampanom izdanju
