Оливера Кастратовић конкурисала је за програме самозапошљавања, добила 120.000 динара и кренула да ради 8. јануара 2008. Донедавно су се највише тражиле пресвлаке за „пунто“, сада је већ шила пресвлаке и за нови „фиат 500Л“, али аутомобил који у Србији никада не излази из моде је – „голф“

Отиснути се у воде приватног бизниса после година и година проведених на бироу рада није лако. На то се одлучила Оливера Кастратовић из Новог Сада. Њена радионица „Аутостил“ производи аутопресвлаке и успешно ради већ дуже од пет година. Да се снађе у кризним временима највише је допринело познавање тржишта али и чињеница да домаћи потрошачи све више прихватају ону енглеску изреку: „Нисам довољно богат да купујем јефтине ствари“. На идеју да почне да шије натерале су је муштерије које су долазиле у радњу њеног супруга:

– Деведесете године прошлог века биле су тешке за све, па и за нас – каже она. Супруг је продавао половне аутомобиле и био је то посао који је доносио зараду. Наравно, половно није ново а муштерије су се жалиле ако им нешто смета. То „нешто“ најчешће није било везано за само возило већ за пратећу опрему. Баш је квалитет пресвлака за аутомобиле, које смо набављали да би возила била привлачнија муштеријама, био предмет рекламација. По мишљењу купаца, пребрзо су се хабале чак и цепале. Поред оних које су биле шивене на Далеком истоку и где је цена и тада била повољна, набављали смо и скупље. Најчешће су то биле мађарске пресвлаке. Показало се да је рекламација било и даље много. Истина, у продаји аутомобила нисмо били одговорни за квалитет пресвлака, али јесмо за цело возило. Зато смо били једина адреса за рекламацију. Није било пријатно све то слушати, али ми је то дало идеју како да покренем нови посао – прича Оливера за Економетар.

Опширније у штампаном издању