Људи се диве особи с ауторитетом, узимају је као узор, њене изјаве и поступке пажљиво прате и желе што је могуће више да је опонашају

Најновије издање новосадске издавачке куће ASEE Books „ХР менаџмент: Појмовник од А до З“, аутора Дарка Ивековића, представља оригинално и инструктивно штиво које садржи 160 најважнијих појмова из области управљања људским ресурсима. Уз сагласност издавача (adizesbg@eunet.yu) Економетар преноси делове из ове књиге.

Ауторитет (енгл. Power, такође и Authority) јесте способност неке особе да подстиче, сузбија или мења понашање појединца или групе људи.

Стицање, поседовање, ширење и одржавање ауторитета један је од најважнијих мотиватора руководиоца. Послодавци неретко од руководилаца као и од кандидата за руководећа радна места у организацији очекују и захтевају да желе и теже ауторитету. Многе организације у процесу процењивања руководећих потенцијала запослених посебну пажњу усмеравају управо на препознавање и откривање оних који показују да им је тежња за ауторитетом један од главних, ако не и главни мотиватор.

Перцепција

Ауторитет неке особе зависи од њеног окружења, односно од људи који ту особу доживљавају као особу с ауторитетом. Другим речима, ауторитет неке особе зависи од перцепције људи – свих или само неких – који с том особом долазе у контакт. Такав контакт се остварује директном комуникацијом у дружењу или разговору, сазнањима о особи из медија или од других који су с њом били у директном контакту. Перципирање ауторитета у некој особи може да буде ограничено само на део људи који с њом долазе у контакт. На пример, ауторитет политичара лоциран је у перцепцији његових бирача и политичких истомишљеника, ауторитет научника у перцепцији колега из његовог научног окружења, његових студената па и шире јавности, а ауторитет менаџера у перцепцији његових сарадника и његових колега из исте или из других организација, а ауторитет доминантног члана („вође”) неке групе младих људи у перцепцији осталих чланова групе.

Сваки ауторитет има одређени извор. Ауторитет неке особе може да потиче из једног или из неколико различитих извора. Разликујемо две групе извора ауторитета.

Стручњак

Ауторитет може да потиче из особе која га је стекла својим деловањем и која га сама негује и развија. Ево неколико примера:

Особа с ауторитетом има високоразвијене компетенције, познат је стручњак или успешан менаџер или предузетник; њене колеге, сарадници, али и надређени је перципирају као особу с ауторитетом, њена реч има тежину, она се цитира а њене мисли, препоруке и савети се слушају и у складу с њима се делује;

Особа с ауторитетом влада драгоценим, односно, ретким или тешко доступним информацијама из важних области; људи из њеног окружења је доживљавају као извор информација на основу којих ће они лакше доносити своје одлуке и усмеравати своје понашање; оваква особа се радо слуша и њено мишљење се узима у обзир;

Особа с ауторитетом има харизму коју је могла да стекне на више различитих начина; многи људи је узимају као узор, диве јој се, настоје да им ништа не промакне од њеног понашања и стога њене изјаве и поступке пажљиво прате, цитирају и преносе другима, следе њен пример и желе што је могуће више да је опонашају.

„Добре везе“

Особа с ауторитетом је позната по томе што има добре везе у утицајним круговима, то је неретко „сива еминенција” у организацији, групи или друштвеном слоју; то је особа чији неформални али стварни утицај на неког појединца с великим овлашћењима (на пример, на високопозиционираног менаџера, на политичара или на председника управног одбора) знатно превазилази утицај примерен позицији те особе у организацији; бити често виђен с таквом особом доноси углед и друштвене поене; бити у добрим односима с таквом особом може бити од велике користи;
Особа с ауторитетом је од познате, признате и угледне организације или естаблишмента јавно и службено добила статус, легитимност, овлашћење да, према зацртаним правилима и прописима, делује на понашање других људи (на пример, министар, судија, директор, професор, билетар у биоскопу или позоришту, спортски тренер и слично).

Ауторитет може да проистиче из извора изван особе – обично из организације којој припада или естаблишмента. Такав ауторитет се назива и формални ауторитет.

Овлашћења

Особа с ауторитетом има овлашћење да примени силу (полицајац, чувар) или је појединци доживљавају као особу која располаже средствима присиле (запослени на тај начин често доживљавају свог шефа) или је у питању особа која силом тера друге да поступају према њеној вољи; људи – премда и против своје воље – следе упутства и заповести такве особе јер су у страху од могућих неповољних последица;

Особа с ауторитетом има право да одлучује о додели (или о ускраћивању) награда, сертификата, одликовања, признања, диплома, унапређења на послу или у хијерархијској структури организације; људи таквим особама желе да покажу да су достојни њихове пажње и желе с њима да буду у добрим односима; у категорију особа с овом врстом ауторитета спадају и менаџери јер одлучују (или утичу на одлуку) о унапређењу, премештају на вредније, угодније, односно, боље плаћено радно место, о награди или бонусу;

(Наставиће се)