Promena fokusa ljudi, menjanje prioriteta, nov ugao sagledavanja stvarnosti, prinudna sveopšta digitalizacija, ali i veliki poslovni izazovi, ključne su odlike trenutka, koji je nastao kao posledica krize izazvane pandemijom.

Mihailo Janković, menadžer godine u 2019. i direktor Nectar grupe bio je gost novog online formata „Ask an expert“ Srpske asocijacije menadžera (SAM). Razgovor je vodila Jelena Bulatović, izvršna direktorka SAM-a

Promena je jedina konstanta

Svaka kriza nas čini jačim i svako iskustvo nas oblikuje, razvijamo karaker. Moramo da prođemo kroz teške situacije, koje je potrebno da shvatimo kao pozitivno iskustvo iz kojeg ćemo samo izaći jači. Da nas je neko pre šest meseci pitao da li smo spremni na neke stvari koje danas koristimo, poput online školovanja, da većina ljudi radi od kuće, da će penzioneri koristiti e-commerce, sigurno je da bismo odgovorili da nam je za to potrebno dve, tri godine, ali one su se, ipak, desile. I nisu revolucionarne, pitanje je samo što ih ranije nismo primenjivali – da li nisu bili interesantni ciljnim grupama, da li je bio strah od prilagođavanja novim tehnologijama. U situaciji kad nismo imali izbora, sve stvari smo prihvatili kao neminovnost i videli da mogu da funkcionišu.

I tu se nameću dva zaključka – da su ljudska bića prilagodljivija nego što smo toga svesni i da je promena jedina konstanta. Svet se menja, mi se menjamo, rastemo, razvijamo se, to je proces koji traje. Biće zanimljivo videti kako će sve ovo funkcionisati u budućnosti, da li ćemo se vratiti starim navikama ili ćemo neke testirane stvari primeniti.

Svaka kriza je prilika

Promene u poslovnoj zajednici su velike u ova dva meseca, pogotovo kod industrija koje su značajno oštećene svim dešavanjima, poput turizma, ugostiteljstva, travel industrije u totalu. Hotelska industrija ove godine na globalnom nivou u narednih deset meseci planira minimalne prihode, a za sledeću godinu više nego duplo manje u odnosu na prošlu godinu. To znači da će naredne dve godine biti u velikim izazovima. Biće zanimljivo videti da li će preispitati svoje usluge, da li će napraviti iskorak u biznis modelima i načinu na koji funkcionišu.

Diversifikacija je uvek dobra i kod investiranja i u svakom biznisu. A svaka kriza je prilika. Setimo se da su 2008. godine nastale mnoge sada velike kompanije poput Ubera, Whats upp-a, Instagrama. Siguran sam da će i sada u 2020. godini nastati kompanije koje će biti uspešne za pet do deset godina. Možemo da posmatramo ovu krizu kao vetar za vatru – neke će vetar ugasiti, a neke će rasplamsati.

Rad na brendu beskonačna igra, a ne trka na 100 metara

Bilo je zanimljivo gledati u ovom periodu kako potrošači prate šta rade kompanije i brendovi, među kojima ima onih koje su dobro odreagovale, a neke manje dobro. Virgin Atlantic saopštio je da šalju sve zaposlene na osam nedelja neplaćenog odmora, posle čega je usledila javna kritika, ali je vlasnik izašao sa informacijom da će uložiti 250 miliona dolara za radnike da bi zadržao radna mesta. Adidas je saopštio da zatvara radnje i otpušta radnike, bilo je reakcija, pa su preokrenuli odluku i rasporedili ljude da rade u e-commerce delu, ali je šteta napravljena.

Brendovi koji su se ponašali solidarno, pružali podršku, bili optimistični, proizveli su pozitivan efekat kod potrošača, jer razmišljaju dugoročno, računaju na beskonačnu igru, a ne na trku na 100 metara.

I za zaposlene je važno kako se kompanija gde rade ponašala prema njima u vreme krize, da li je vodila računa o zdravlju i omogućila im sve uslove da se nastavi sa funkcionisanjem po izmenjenim načinima. Zaposleni imaju potrebu za sigurnošću, brinu o sebi i svojoj porodici, gledaju da li je to uzeto u obzir, da li je to iskomunicirano, posle toga dolaze potrebe za pripadanjem, da li se zaposleni indentifikuje sa kompanijom u kojoj radi, da li je ona donirala, pomogla i da li se na kraju dobro zbog toga oseća. Tek kad je ispunjen taj nivo potreba, može se očekivati veće poverenje. To utiče na percepciju i emotivnu konekciju. To isto važi i za potrošače. Svi vidimo ekspanziju odgovornog ponašanja prema zajednici i svim stejkholderima i te stavke će doprineti u ciklusu donošenja odluka ka kom brendu idemo.

Morate da osetite ljude

Znali smo da je prioritet zaštititi zaposlene i da je u svemu tome veoma važna komunikacija. U svim fazama planiranja imali smo desetak ljudi koji su pravili planove kako da minimalizujemo rizik, a da zadržimo nivo aktivnosti koji je neophodan. Dobra priprema je važna, ali nam ništa ne znači da napravimo dobar plan, ako ga ne spustimo do svih u hijerahrhiji. Da bi se svi osećali sigurno, da neko brine o njima, to mora da uradi svako na svom nivou, cela ekipa ljudi, a oni koji su na vrhu da pokažu svojim primerom.

Očekuje se da neposredni rukovodioci prenesu poruku, ali je potrebno i da se ljudi sa vrha spuste među zaposlene. Morate da osetite ljude, da vidite je l imaju strah, da li ih hvata panika, da li brinu, da li pričaju o tome i najvažnije je da se obrade sve stresne situacije. Plašim se da će se posledice osetiti ne samo u broju preminulih, izgubljenih radnih mesta, već i zbog neobrađivanja svega i držanjem u sebi, da će biti zdravstvenih posledica. I mi kao kompanija, ali i svi kao pojedinici kad to prepoznamo treba da pomognemo.

Posvetite se sebi

To je presudno, jer što je veći stres, potrebno je da smanjite šum u glavi. Vreme nam je najvažniji resurs, sve ostalo je manje važno, a pitanje je kako ga trošimo. Živimo jako brzim tempom, često radimo stvari u auto pilot režimu, a da nismo prisutni i svesni. Kriza je pokazala da možemo bez mnogih stvari, poput šopinga, a postoje neke koje su besplatne, a koje nas pune energijom, za nekog je to priroda, sunce, san. Kriza nas je razbistrila i podsetila šta je „must have“ kao što je prisutnost, ljudske konekcije sa porodicom prijateljima, a šta je „nice to have“.

U Americi se milijarde dolara troši na ljude koji su u stadijumu burn out-a, ogromna sredstva idu na rešavanje posledica. Hajde da se bavimo prevencijom, jer je telo jedina kuća u kojoj živiš.