Породица Читаковић – отац инжењер металургије, мајка економиста и два сина – инжењери електротехнике и грађевине, направили су мало чудо у прошлих девет година: произвели су 200 ЦНЦ машина за домаће и иностране купце а управо ова 2016. је била најуспешнија пословна година. И док праве роботизоване и ласерске машине, још увек се довијају због недостатка простора. А грађевинска дозвола за нови погон никако да стигне…
Породица Читаковић: Мајка Јелена, отац Богосав и синови Дејан и Љубодраг
„Када смо почињали, од ресурса смо поседовали рачунар, ручну бушилицу и брусилицу и много ентузијазма“, каже Дејан Читаковић „мозак“ породичне компаније Арпел у подножју Авале. Дејана смо затекли у производном погону са „засуканим рукавима“, у којем се тренутно израђује фибер ласер за компанију Абот Ентеријери из Шапца.
Арпел се данас може похвалити дугачком листом компанија, пре свега страних, за које су произвели индустријске ЦНЦ машине – Knauf Pack Мађарска, Мармор Хотавље Словенија, Бродоградилиште Colnago Marine Хрватска…. Основна делатност компаније Арпел је управо производња индустријских ЦНЦ машина које се примењују у готово свим гранама индустрије – дрвној, металопрерађивачкој, грађевинској, аутомобилској, текстилној, прехрамбеној…
Заљубљеник у роботику од детињства
Историја ове фирме могло би се рећи да почиње још пре њеног званичног оснивања 2007. године, тачније када је Јелена Читаковић, Дејанова мајка, одлучила да напусти посао у Ваљаоници алуминијума у Севојну. На тај потез успела је да наговори и супруга Богосава, који је радио у истој фирми. Идеја је била да оснују породичну фирму из металске области коју би развијали са синовима Дејаном и Љубодрагом.
– Наша радна места нису била угрожена иако су те 2005. већ били припремљени социјални програми. Прво сам се ја одлучила да узмем отпремнину и одем, а врло брзо и мој супруг. Старији син Дејан је био на студијама Електротехничког факултета у Београду, потом је млађи уписао Грађевински факултет. Веровала сам у своје могућности и знала да имам синове који су обећавали. Супруг, инжењер металургије по струци, само ме је питао да ли сам сигурна да ћемо у неко догледно време успети да започнемо бизнис о којем смо већ породично разговарали. Нисам имала сумње – прича Јелена Читаковић, иначе дипломирани економиста, како се и зашто усудила да напусти сигуран посао, руководећу функцију и крене у неизвесне предузетничке воде.
Сложна и вредна породица Читаковић: Све стварају сопственим знањем и упорним радом
Међутим, „кључни човек“ за будуће предузеће био је заправо старији син Дејан који је одмалена био заљубљеник у роботику.
– Још у раној младости, са својих 11, 12 година док су остали клинци „висили“ на фудбалу, кум и ја смо дане и ноћи проводили у гаражи спајајући неке жице. Давно пре тога са четири, пет година, када би ми неко купио аутић на даљински ја бих узимао шрафцигер и расклапао га. Родитељи су већ мислили да је време да консултују неког психијатра (смех). Двадесет година касније су схватили зашто сам ја то расклапао – љубав према роботици тињала је у мени практично од рођења. Иако су родитељи желели да упишем средњу медицинску школу и касније постанем доктор, купио сам време уписом гимназије. Врло брзо су схватили куда то води. Полагао сам пријемни на оба факултета – Електротехничком и Медицини и упао на буџет, али сам се наравно одлучио за први – каже Дејан.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Предности редовне заштите од ванредних претњи
- Милион евра за најбоље бизнис идеје
- Срби пет сати дневно са паметним телефонима
- Светска банка хвали Србију
- Немачко-српска комора подржала кампању донације органа
- АмЧам: Реформе треба да се наставе
- Дневно прераде по 50 тона говедине и пилетине
- Следећи број Економетра излази 1. новембра 2016.
